Hadith Representative
Sesungguhnya Allah telah membebaskan Makkah dari pembunuhan, atau pasukan gajah
Imam Bukhari : 109حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ الْفَضْلُ بْنُ دُكَيْنٍ قَالَ حَدَّثَنَا شَيْبَانُ عَنْ يَحْيَى عَنْ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَأَنَّ خُزَاعَةَ قَتَلُوا رَجُلًا مِنْ بَنِي لَيْثٍ عَامَ فَتْحِ مَكَّةَ بِقَتِيلٍ مِنْهُمْ قَتَلُوهُ فَأُخْبِرَ بِذَلِكَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَرَكِبَ رَاحِلَتَهُ فَخَطَبَ فَقَالَ إِنَّ اللَّهَ حَبَسَ عَنْ مَكَّةَ الْقَتْلَ أَوْ الْفِيلَ قَالَ أَبُو عَبْد اللَّهِ كَذَا قَالَ أَبُو نُعَيْمٍ وَاجْعَلُوهُ عَلَى الشَّكِّ الْفِيلَ أَوْ الْقَتْلَ وَغَيْرُهُ يَقُولُ الْفِيلَ وَسَلَّطَ عَلَيْهِمْ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَالْمُؤْمِنِينَ أَلَا وَإِنَّهَا لَمْ تَحِلَّ لِأَحَدٍ قَبْلِي وَلَمْ تَحِلَّ لِأَحَدٍ بَعْدِي أَلَا وَإِنَّهَا حَلَّتْ لِي سَاعَةً مِنْ نَهَارٍ أَلَا وَإِنَّهَا سَاعَتِي هَذِهِ حَرَامٌ لَا يُخْتَلَى شَوْكُهَا وَلَا يُعْضَدُ شَجَرُهَا وَلَا تُلْتَقَطُ سَاقِطَتُهَا إِلَّا لِمُنْشِدٍ فَمَنْ قُتِلَ فَهُوَ بِخَيْرِ النَّظَرَيْنِ إِمَّا أَنْ يُعْقَلَ وَإِمَّا أَنْ يُقَادَ أَهْلُ الْقَتِيلِ فَجَاءَ رَجُلٌ مِنْ أَهْلِ الْيَمَنِ فَقَالَ اكْتُبْ لِي يَا رَسُولَ اللَّهِ فَقَالَ اكْتُبُوا لِأَبِي فُلَانٍ فَقَالَ رَجُلٌ مِنْ قُرَيْشٍ إِلَّا الْإِذْخِرَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَإِنَّا نَجْعَلُهُ فِي بُيُوتِنَا وَقُبُورِنَا فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِلَّا الْإِذْخِرَ إِلَّا الْإِذْخِرَقَالَ أَبُو عَبْد اللَّهِ يُقَالُ يُقَادُ بِالْقَافِ فَقِيلَ لِأَبِي عَبْدِ اللَّهِ أَيُّ شَيْءٍ كَتَبَ لَهُ قَالَ كَتَبَ لَهُ هَذِهِ الْخُطْبَةَ
Причано нам је [Ебу Ну'аиму Ел Фадлу бин Дукаину], речено нам је [Саибану] од [Јахје] од [Ебу Салеме] од [Ебу Хурејре], да је племе Хаза'а убило човека из племена Бану Лаитс на дан ослобођења Меке, као одмазду за убиство човека из њих - племена Лаитс -. Овај догађај је затим пренесен Посланику, саллаллаху алејхи ве селлем, он се затим попео на своје возило и проповедао: „Заиста, Алах је ослободио Меку од убистава, односно од трупа слонова.“ Ебу Убајдулах је рекао: „Као што је Ебу Ну'аим рекао, они су оклевали између 'убиства' и 'слона'. У међувремену, друга особа је рекла: 'Слон.' Тада је Алах освојио Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, и вернике над њима.“ Рекао је: „Знајте да земља Меке није била халал никоме пре мене или после мене, знајте да је у ствари била халал мени на тренутак једног дана. Знајте, и у овом тренутку је постала харам; трње се не сме сећи, дрвеће се не сме посећи, пронађене ствари се не смеју узимати осим ако се не објаве и не потражи власник. Дакле, ко год буде убијен, добиће једну од две добре ствари; тражити откуп или тражити одмазду од породице жртве.“ Онда је дошао један становник Јемена и рекао: „О Аллахов Посланиче, напиши то за мене?“ Онда је рекао: „Напиши то за Абу тог и тог.“ Један Курејш је тада рекао: „Осим дрвета Иџир, о Аллахов Посланиче, јер ми користимо то дрво у нашим кућама и у нашим гробовима.“ Па је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао: „Осим дрвета Иџир, осим дрвета Иџир.“ Онда је речено Абу Абдулаху: „Шта је написано за њега?“ Одговорио је: „Ранија проповед“.