Hadith Representative
Malaikat jibril datang kepada manusia untuk mengajarkan agama mereka yaitu iman, islam, ihsan, dan tanda-tanda kiamat
Imam Abu Dawud : 4075حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاذٍ حَدَّثَنَا أَبِي حَدَّثَنَا كَهْمَسٌ عَنْ ابْنِ بُرَيْدَةَ عَنْ يَحْيَى بْنِ يَعْمَرَ قَالَ كَانَ أَوَّلَ مَنْ تَكَلَّمَ فِي الْقَدَرِ بِالْبَصْرَةِ مَعْبَدٌ الْجُهَنِيُّ فَانْطَلَقْتُ أَنَا وَحُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحِمْيَرِيُّ حَاجَّيْنِ أَوْ مُعْتَمِرَيْنِ فَقُلْنَا لَوْ لَقِينَا أَحَدًا مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَسَأَلْنَاهُ عَمَّا يَقُولُ هَؤُلَاءِ فِي الْقَدَرِ فَوَفَّقَ اللَّهُ لَنَا عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ دَاخِلًا فِي الْمَسْجِدِ فَاكْتَنَفْتُهُ أَنَا وَصَاحِبِي فَظَنَنْتُ أَنَّ صَاحِبِي سَيَكِلُ الْكَلَامَ إِلَيَّ فَقُلْتُ أَبَا عَبْدِ الرَّحْمَنِ إِنَّهُ قَدْ ظَهَرَ قِبَلَنَا نَاسٌ يَقْرَءُونَ الْقُرْآنَ وَيَتَفَقَّرُونَ الْعِلْمَ يَزْعُمُونَ أَنْ لَا قَدَرَ وَالْأَمْرَ أُنُفٌ فَقَالَ إِذَا لَقِيتَ أُولَئِكَ فَأَخْبِرْهُمْ أَنِّي بَرِيءٌ مِنْهُمْ وَهُمْ بُرَآءُ مِنِّي وَالَّذِي يَحْلِفُ بِهِ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ لَوْ أَنَّ لِأَحَدِهِمْ مِثْلَ أُحُدٍ ذَهَبًا فَأَنْفَقَهُ مَا قَبِلَهُ اللَّهُ مِنْهُ حَتَّى يُؤْمِنَ بِالْقَدَرِ ثُمَّ قَالَ حَدَّثَنِي عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ قَالَبَيْنَمَا نَحْنُ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذْ طَلَعَ عَلَيْنَا رَجُلٌ شَدِيدُ بَيَاضِ الثِّيَابِ شَدِيدُ سَوَادِ الشَّعْرِ لَا يُرَى عَلَيْهِ أَثَرُ السَّفَرِ وَلَا نَعْرِفُهُ حَتَّى جَلَسَ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَسْنَدَ رُكْبَتَيْهِ إِلَى رُكْبَتَيْهِ وَوَضَعَ كَفَّيْهِ عَلَى فَخِذَيْهِ وَقَالَ يَا مُحَمَّدُ أَخْبِرْنِي عَنْ الْإِسْلَامِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الْإِسْلَامُ أَنْ تَشْهَدَ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ وَتُقِيمَ الصَّلَاةَ وَتُؤْتِيَ الزَّكَاةَ وَتَصُومَ رَمَضَانَ وَتَحُجَّ الْبَيْتَ إِنْ اسْتَطَعْتَ إِلَيْهِ سَبِيلًا قَالَ صَدَقْتَ قَالَ فَعَجِبْنَا لَهُ يَسْأَلُهُ وَيُصَدِّقُهُ قَالَ فَأَخْبِرْنِي عَنْ الْإِيمَانِ قَالَ أَنْ تُؤْمِنَ بِاللَّهِ وَمَلَائِكَتِهِ وَكُتُبِهِ وَرُسُلِهِ وَالْيَوْمِ الْآخِرِ وَتُؤْمِنَ بِالْقَدَرِ خَيْرِهِ وَشَرِّهِ قَالَ صَدَقْتَ قَالَ فَأَخْبِرْنِي عَنْ الْإِحْسَانِ قَالَ أَنْ تَعْبُدَ اللَّهَ كَأَنَّكَ تَرَاهُ فَإِنْ لَمْ تَكُنْ تَرَاهُ فَإِنَّهُ يَرَاكَ قَالَ فَأَخْبِرْنِي عَنْ السَّاعَةِ قَالَ مَا الْمَسْئُولُ عَنْهَا بِأَعْلَمَ مِنْ السَّائِلِ قَالَ فَأَخْبِرْنِي عَنْ أَمَارَاتِهَا قَالَ أَنْ تَلِدَ الْأَمَةُ رَبَّتَهَا وَأَنْ تَرَى الْحُفَاةَ الْعُرَاةَ الْعَالَةَ رِعَاءَ الشَّاءِ يَتَطَاوَلُونَ فِي الْبُنْيَانِ قَالَ ثُمَّ انْطَلَقَ فَلَبِثْتُ ثَلَاثًا ثُمَّ قَالَ يَا عُمَرُ هَلْ تَدْرِي مَنْ السَّائِلُ قُلْتُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ قَالَ فَإِنَّهُ جِبْرِيلُ أَتَاكُمْ يُعَلِّمُكُمْ دِينَكُمْحَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ حَدَّثَنَا يَحْيَى عَنْ عُثْمَانَ بْنِ غِيَاثٍ قَالَ حَدَّثَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ بُرَيْدَةَ عَنْ يَحْيَى بْنِ يَعْمَرَ وَحُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ قَالَا لَقِيَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ فَذَكَرْنَا لَهُ الْقَدَرَ وَمَا يَقُولُونَ فِيهِ فَذَكَرَ نَحْوَهُ زَادَ قَالَ وَسَأَلَهُ رَجُلٌ مِنْ مُزَيْنَةَ أَوْ جُهَيْنَةَ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ فِيمَا نَعْمَلُ أَفِي شَيْءٍ قَدْ خَلَا أَوْ مَضَى أَوْ فِي شَيْءٍ يُسْتَأْنَفُ الْآنَ قَالَ فِي شَيْءٍ قَدْ خَلَا وَمَضَى فَقَالَ الرَّجُلُ أَوْ بَعْضُ الْقَوْمِ فَفِيمَ الْعَمَلُ قَالَ إِنَّ أَهْلَ الْجَنَّةِ يُيَسَّرُونَ لِعَمَلِ أَهْلِ الْجَنَّةِ وَإِنَّ أَهْلَ النَّارِ يُيَسَّرُونَ لِعَمَلِ أَهْلِ النَّارِ حَدَّثَنَا مَحْمُودُ بْنُ خَالِدٍ حَدَّثَنَا الْفِرْيَابِيُّ عَنْ سُفْيَانَ قَالَ حَدَّثَنَا عَلْقَمَةُ بْنُ مَرْثَدٍ عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ بُرَيْدَةَ عَنْ ابْنِ يَعْمَرَ بِهَذَا الْحَدِيثِ يَزِيدُ وَيَنْقُصُ قَالَ فَمَا الْإِسْلَامُ قَالَ إِقَامُ الصَّلَاةِ وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ وَحَجُّ الْبَيْتِ وَصَوْمُ شَهْرِ رَمَضَانَ وَالِاغْتِسَالُ مِنْ الْجَنَابَةِ قَالَ أَبُو دَاوُد عَلْقَمَةُ مُرْجِئٌ
Пренесено нам је [Убајдулаху бин Муадзу], пренесено нам је [мој отац], пренесено нам је [Кахмасу] од [Ибн Бураиде] од [Јахје бин Јамара], он је рекао: „Особа која је прва говорила о питању судбине у граду Басри био је Ма'бад ел-Џухани. Хумаид бин Абдурахман ел-Химјари и ја смо отишли на хаџ или умру. Онда смо промрмљали: „Ако сретнемо једног од ашаба Посланика Мухамеда, саллаллаху алејхи ве селлем, питаћемо га шта људи говоре о судбини.“ Онда нам је Аллах предодређен да сретнемо [Абдулаха бин Омера] када је хтео да уђе у џамију, па смо му мој пријатељ и ја пришли.“ Помислио сам да ће ми пријатељ препричати разговор, па сам рекао: „О Абу Абдурахмане, међу нама су се појавили људи који читају Куран и марљиво траже знање, али верују да нема судбине и да се ствари једноставно дешавају без икаквог мешања судбине!“ Ибн Омер је тада рекао: „Ако их сретнеш, реци да сам се ја одвојио од њих и да су се и они одвојили од мене. И тако ми Онога у кога се Абдулах бин Омер заклиње, ако имају злато величине планине Ухуд, па га потроше, Аллах га неће прихватити док не поверују у судбину.“ Онда је рекао: „[Омер Ибнул Хатсаб] ми је рекао: 'Док смо били са Послаником Мухамедом, саллаллаху алејхи ве селлем, изненада је дошао човек који је носио веома белу одећу и коса му је била веома црна. Није било знакова да је на дугом путовању, али нико од нас га није познавао.'“ Затим је пришао Посланику, саллаллаху алејхи ве селлем, наслонио је колена на Посланикова колена и ставио дланове на обе његове бутине. Након тога је рекао: „О Мухамеде, реци ми о исламу?“ Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је тада одговорио: „Ислам је да сведочиш да нема бога достојног обожавања осим Аллаха и да је Мухамед Његов посланик. Обављаш молитве, дајеш зекат, постиш током Рамазана и идеш на ходочашће Бајтулаху ако можеш.“ Човек је рекао: „У праву си.“ Омер је рекао: „Изненадио нас је, питао је, а и сам је то потврдио.“ Човек је поново питао: „Реци ми о вери?“ Он је одговорио: „Вера је да верујеш у Аллаха, Његове анђеле, Његове књиге, Његове посланике, Судњи дан и верујеш у судбину; лошу или добру.“ Човек је рекао: „У праву си.“ Човек је наставио: „Реци ми шта је ихсан?“ Он је одговорио: „Ви се клањате Аллаху као да Га видите, ако Га ви не можете видети, заиста Он може видети вас.“ Човек је поново упитао: „Реците ми о Судњем дану?“ Он је одговорио: „Није да особа која је питана зна боље од особе која пита.“ Човек је упитао: „Онда ми реците знаке?“ Он је одговорио: „Ако је робиња родила свог господара, онда видите људе босе ноге - сиромашне - и пастире оваца како се такмиче у изградњи високих зграда.“ Омер је рекао: „Човек је затим отишао, а ја сам ћутао три дана. Онда је рекао: „О Омере, знаш ли ко је био човек који је поставио то питање?“ Одговорио сам: „Алах и Његов Посланик знају боље.“ Он је рекао: „То је Гаврило, дошао је к теби да те подучи твојим верским стварима.“ Рекао нам је [Мусадад] је рекао, рекао нам је [Јахја] од [Османа ибн Гијата] је рекао; ми је [Абдулах бин Бураида] рекао од [Јахје бин Јамара] и [Хумаида бин Абдурахмана] да су обојица рекли: „Састали смо се са [Абдулахом бин Омером], затим смо му испричали о судбини и шта људи говоре о њој... затим је поменуо хадис. Али је додао, рекао је: „Затим је био човек из Музајне или Џухајне који је питао Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем: 'О Аллахов Посланиче, како треба да чинимо милостињу? Да ли се пракса заснива на судбини која је прошла или се заснива на нечему новом?' Он је одговорио: 'На основу нечега што је одређено'. Човек, или неки људи, поново су питали: 'Зашто онда чинимо милостињу?' Он је одговорио: 'Заиста, људима на небу ће бити лакше да чине добра дела захваљујући делима људи на небу, а људима у пакао ће бити лакше да чине добра дела захваљујући делима људи у пакао'.“ Рекао нам је [Махмуд бин Халид] рекао је, рекао нам је [Ел Фирјаби] од [Суфјана] рекао је; рекао нам је [Алкама бин Марцад] од [Сулејмана бин Бураиде] од [Ибн Ја'мара] са истим хадисом, „повећање и смањење“. Упитао је: „Шта је онда ислам?“ Одговорио је: „Обављајте намазе, дајте зекат, обављајте хаџ, постите током месеца Рамазана и окупајте се након џунаба.“ Ебу Давуд је рекао: „Алкама је мурџија.“