Hadith Representative
Masy’aril Haram termasuk tempat yang diberkahi dan dianjurkan untuk berdzikir setelah Arafah
Imam Ibnu Majah : 3065حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَعِيلَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُحَمَّدٍ عَنْ أَبِيهِ قَالَدَخَلْنَا عَلَى جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ فَلَمَّا انْتَهَيْنَا إِلَيْهِ سَأَلَ عَنْ الْقَوْمِ حَتَّى انْتَهَى إِلَيَّ فَقُلْتُ أَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ الْحُسَيْنِ فَأَهْوَى بِيَدِهِ إِلَى رَأْسِي فَحَلَّ زِرِّي الْأَعْلَى ثُمَّ حَلَّ زِرِّي الْأَسْفَلَ ثُمَّ وَضَعَ كَفَّهُ بَيْنَ ثَدْيَيَّ وَأَنَا يَوْمَئِذٍ غُلَامٌ شَابٌّ فَقَالَ مَرْحَبًا بِكَ سَلْ عَمَّا شِئْتَ فَسَأَلْتُهُ وَهُوَ أَعْمَى فَجَاءَ وَقْتُ الصَّلَاةِ فَقَامَ فِي نِسَاجَةٍ مُلْتَحِفًا بِهَا كُلَّمَا وَضَعَهَا عَلَى مَنْكِبَيْهِ رَجَعَ طَرَفَاهَا إِلَيْهِ مِنْ صِغَرِهَا وَرِدَاؤُهُ إِلَى جَانِبِهِ عَلَى الْمِشْجَبِ فَصَلَّى بِنَا فَقُلْتُ أَخْبِرْنَا عَنْ حَجَّةِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ بِيَدِهِ فَعَقَدَ تِسْعًا وَقَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَكَثَ تِسْعَ سِنِينَ لَمْ يَحُجَّ فَأَذَّنَ فِي النَّاسِ فِي الْعَاشِرَةِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَاجٌّ فَقَدِمَ الْمَدِينَةَ بَشَرٌ كَثِيرٌ كُلُّهُمْ يَلْتَمِسُ أَنْ يَأْتَمَّ بِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَيَعْمَلَ بِمِثْلِ عَمَلِهِ فَخَرَجَ وَخَرَجْنَا مَعَهُ فَأَتَيْنَا ذَا الْحُلَيْفَةِ فَوَلَدَتْ أَسْمَاءُ بِنْتُ عُمَيْسٍ مُحَمَّدَ بْنَ أَبِي بَكْرٍ فَأَرْسَلَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَيْفَ أَصْنَعُ قَالَ اغْتَسِلِي وَاسْتَثْفِرِي بِثَوْبٍ وَأَحْرِمِي فَصَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الْمَسْجِدِ ثُمَّ رَكِبَ الْقَصْوَاءَ حَتَّى إِذَا اسْتَوَتْ بِهِ نَاقَتُهُ عَلَى الْبَيْدَاءِ قَالَ جَابِرٌ نَظَرْتُ إِلَى مَدِّ بَصَرِي مِنْ بَيْنِ يَدَيْهِ بَيْنَ رَاكِبٍ وَمَاشٍ وَعَنْ يَمِينِهِ مِثْلُ ذَلِكَ وَعَنْ يَسَارِهِ مِثْلُ ذَلِك وَمِنْ خَلْفِهِ مِثْلُ ذَلِكَ وَرَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَيْنَ أَظْهُرِنَا وَعَلَيْهِ يَنْزِلُ الْقُرْآنُ وَهُوَ يَعْرِفُ تَأْوِيلَهُ مَا عَمِلَ بِهِ مِنْ شَيْءٍ عَمِلْنَا بِهِ فَأَهَلَّ بِالتَّوْحِيدِ لَبَّيْكَ اللَّهُمَّ لَبَّيْكَ لَبَّيْكَ لَا شَرِيكَ لَكَ لَبَّيْكَ إِنَّ الْحَمْدَ وَالنِّعْمَةَ لَكَ وَالْمُلْكَ لَا شَرِيكَ لَكَ وَأَهَلَّ النَّاسُ بِهَذَا الَّذِي يُهِلُّونَ بِهِ فَلَمْ يَرُدَّ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَلَيْهِمْ شَيْئًا مِنْهُ وَلَزِمَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تَلْبِيَتَهُ قَالَ جَابِرٌ لَسْنَا نَنْوِي إِلَّا الْحَجَّ لَسْنَا نَعْرِفُ الْعُمْرَةَ حَتَّى إِذَا أَتَيْنَا الْبَيْتَ مَعَهُ اسْتَلَمَ الرُّكْنَ فَرَمَلَ ثَلَاثًا وَمَشَى أَرْبَعًا ثُمَّ قَامَ إِلَى مَقَامِ إِبْرَاهِيمَ فَقَالَ{ وَاتَّخِذُوا مِنْ مَقَامِ إِبْرَاهِيمَ مُصَلًّى }فَجَعَلَ الْمَقَامَ بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْبَيْتِ فَكَانَ أَبِي يَقُولُ وَلَا أَعْلَمُهُ إِلَّا ذَكَرَهُ عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِنَّهُ كَانَ يَقْرَأُ فِي الرَّكْعَتَيْنِ قُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ وَ قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ ثُمَّ رَجَعَ إِلَى الْبَيْتِ فَاسْتَلَمَ الرُّكْنَ ثُمَّ خَرَجَ مِنْ الْبَابِ إِلَى الصَّفَا حَتَّى إِذَا دَنَا مِنْ الصَّفَا قَرَأَ{ إِنَّ الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ مِنْ شَعَائِرِ اللَّهِ }نَبْدَأُ بِمَا بَدَأَ اللَّهُ بِهِ فَبَدَأَ بِالصَّفَا فَرَقِيَ عَلَيْهِ حَتَّى رَأَى الْبَيْتَ فَكَبَّرَ اللَّهَ وَهَلَّلَهُ وَحَمِدَهُ وَقَالَ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَحْدَهُ لَا شَرِيكَ لَهُ لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ يُحْيِي وَيُمِيتُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَحْدَهُ لَا شَرِيكَ لَهُ أَنْجَزَ وَعْدَهُ وَنَصَرَ عَبْدَهُ وَهَزَمَ الْأَحْزَابَ وَحْدَهُ ثُمَّ دَعَا بَيْنَ ذَلِكَ وَقَالَ مِثْلَ هَذَا ثَلَاثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ نَزَلَ إِلَى الْمَرْوَةِ فَمَشَى حَتَّى إِذَا انْصَبَّتْ قَدَمَاهُ رَمَلَ فِي بَطْنِ الْوَادِي حَتَّى إِذَا صَعِدَتَا يَعْنِي قَدَمَاهُ مَشَى حَتَّى أَتَى الْمَرْوَةَ فَفَعَلَ عَلَى الْمَرْوَةِ كَمَا فَعَلَ عَلَى الصَّفَا فَلَمَّا كَانَ آخِرُ طَوَافِهِ عَلَى الْمَرْوَةِ قَالَ لَوْ أَنِّي اسْتَقْبَلْتُ مِنْ أَمْرِي مَا اسْتَدْبَرْتُ لَمْ أَسُقْ الْهَدْيَ وَجَعَلْتُهَا عُمْرَةً فَمَنْ كَانَ مِنْكُمْ لَيْسَ مَعَهُ هَدْيٌ فَلْيَحْلِلْ وَلْيَجْعَلْهَا عُمْرَةً فَحَلَّ النَّاسُ كُلُّهُمْ وَقَصَّرُوا إِلَّا النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَمَنْ كَانَ مَعَهُ الْهَدْيُ فَقَامَ سُرَاقَةُ بْنُ مَالِكِ بْنِ جُعْشُمٍ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَلِعَامِنَا هَذَا أَمْ لِأَبَدِ الْأَبَدِ قَالَ فَشَبَّكَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَصَابِعَهُ فِي الْأُخْرَى وَقَالَ دَخَلَتْ الْعُمْرَةُ فِي الْحَجِّ هَكَذَا مَرَّتَيْنِ لَا بَلْ لِأَبَدِ الْأَبَدِ قَالَ وَقَدِمَ عَلِيٌّ بِبُدْنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَوَجَدَ فَاطِمَةَ مِمَّنْ حَلَّ وَلَبِسَتْ ثِيَابًا صَبِيغًا وَاكْتَحَلَتْ فَأَنْكَرَ ذَلِكَ عَلَيْهَا عَلِيٌّ فَقَالَتْ أَمَرَنِي أَبِي بِهَذَا فَكَانَ عَلِيٌّ يَقُولُ بِالْعِرَاقِ فَذَهَبْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مُحَرِّشًا عَلَى فَاطِمَةَ فِي الَّذِي صَنَعَتْهُ مُسْتَفْتِيًا رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الَّذِي ذَكَرَتْ عَنْهُ وَأَنْكَرْتُ ذَلِكَ عَلَيْهَا فَقَالَ صَدَقَتْ صَدَقَتْ مَاذَا قُلْتُ حِينَ فَرَضْتَ الْحَجَّ قَالَ قُلْتُ اللَّهُمَّ إِنِّي أُهِلُّ بِمَا أَهَلَّ بِهِ رَسُولُكَ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ فَإِنَّ مَعِي الْهَدْيَ فَلَا تَحِلَّ قَالَ فَكَانَ جَمَاعَةُ الْهَدْيِ الَّذِي جَاءَ بِهِ عَلِيٌّ مِنْ الْيَمَنِ وَالَّذِي أَتَى بِهِ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ الْمَدِينَةِ مِائَةً ثُمَّ حَلَّ النَّاسُ كُلُّهُمْ وَقَصَّرُوا إِلَّا النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَمَنْ كَانَ مَعَهُ هَدْيٌ فَلَمَّا كَانَ يَوْمُ التَّرْوِيَةِ وَتَوَجَّهُوا إِلَى مِنًى أَهَلُّوا بِالْحَجِّ فَرَكِبَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَصَلَّى بِمِنًى الظُّهْرَ وَالْعَصْرَ وَالْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ وَالصُّبْحَ ثُمَّ مَكَثَ قَلِيلًا حَتَّى طَلَعَتْ الشَّمْسُ وَأَمَرَ بِقُبَّةٍ مِنْ شَعَرٍ فَضُرِبَتْ لَهُ بِنَمِرَةَ فَسَارَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ لَا تَشُكُّ قُرَيْشٌ إِلَّا أَنَّهُ وَاقِفٌ عِنْدَ الْمَشْعَرِ الْحَرَامِ أَوْ الْمُزْدَلِفَةِ كَمَا كَانَتْ قُرَيْشٌ تَصْنَعُ فِي الْجَاهِلِيَّةِ فَأَجَازَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَتَّى أَتَى عَرَفَةَ فَوَجَدَ الْقُبَّةَ قَدْ ضُرِبَتْ لَهُ بِنَمِرَةَ فَنَزَلَ بِهَا حَتَّى إِذَا زَاغَتْ الشَّمْسُ أَمَرَ بِالْقَصْوَاءِ فَرُحِلَتْ لَهُ فَرَكِبَ حَتَّى أَتَى بَطْنَ الْوَادِي فَخَطَبَ النَّاسَ فَقَالَ إِنَّ دِمَاءَكُمْ وَأَمْوَالَكُمْ عَلَيْكُمْ حَرَامٌ كَحُرْمَةِ يَوْمِكُمْ هَذَا فِي شَهْرِكُمْ هَذَا فِي بَلَدِكُمْ هَذَا أَلَا وَإِنَّ كُلَّ شَيْءٍ مِنْ أَمْرِ الْجَاهِلِيَّةِ مَوْضُوعٌ تَحْتَ قَدَمَيَّ هَاتَيْنِ وَدِمَاءُ الْجَاهِلِيَّةِ مَوْضُوعَةٌ وَأَوَّلُ دَمٍ أَضَعُهُ دَمُ رَبِيعَةَ بْنِ الْحَارِثِ كَانَ مُسْتَرْضِعًا فِي بَنِي سَعْدٍ فَقَتَلَتْهُ هُذَيْلٌ وَرِبَا الْجَاهِلِيَّةِ مَوْضُوعٌ وَأَوَّلُ رِبًا أَضَعُهُ رِبَانَا رِبَا الْعَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ فَإِنَّهُ مَوْضُوعٌ كُلُّهُ فَاتَّقُوا اللَّهَ فِي النِّسَاءِ فَإِنَّكُمْ أَخَذْتُمُوهُنَّ بِأَمَانَةِ اللَّهِ وَاسْتَحْلَلْتُمْ فُرُوجَهُنَّ بِكَلِمَةِ اللَّهِ وَإِنَّ لَكُمْ عَلَيْهِنَّ أَنْ لَا يُوطِئْنَ فُرُشَكُمْ أَحَدًا تَكْرَهُونَهُ فَإِنْ فَعَلْنَ ذَلِكَ فَاضْرِبُوهُنَّ ضَرْبًا غَيْرَ مُبَرِّحٍ وَلَهُنَّ عَلَيْكُمْ رِزْقُهُنَّ وَكِسْوَتُهُنَّ بِالْمَعْرُوفِ وَقَدْ تَرَكْتُ فِيكُمْ مَا لَمْ تَضِلُّوا إِنْ اعْتَصَمْتُمْ بِهِ كِتَابَ اللَّهِ وَأَنْتُمْ مَسْئُولُونَ عَنِّي فَمَا أَنْتُمْ قَائِلُونَ قَالُوا نَشْهَدُ أَنَّكَ قَدْ بَلَّغْتَ وَأَدَّيْتَ وَنَصَحْتَ فَقَالَ بِإِصْبَعِهِ السَّبَّابَةِ إِلَى السَّمَاءِ وَيَنْكُبُهَا إِلَى النَّاسِ اللَّهُمَّ اشْهَدْ اللَّهُمَّ اشْهَدْ ثَلَاثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ أَذَّنَ بِلَالٌ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى الْعَصْرَ وَلَمْ يُصَلِّ بَيْنَهُمَا شَيْئًا ثُمَّ رَكِبَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَتَّى أَتَى الْمَوْقِفَ فَجَعَلَ بَطْنَ نَاقَتِهِ إِلَى الصَّخَرَاتِ وَجَعَلَ حَبْلَ الْمُشَاةِ بَيْنَ يَدَيْهِ وَاسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ فَلَمْ يَزَلْ وَاقِفًا حَتَّى غَرَبَتْ الشَّمْسُ وَذَهَبَتْ الصُّفْرَةُ قَلِيلًا حَتَّى غَابَ الْقُرْصُ وَأَرْدَفَ أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ خَلْفَهُ فَدَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَقَدْ شَنَقَ الْقَصْوَاءَ بِالزِّمَامِ حَتَّى إِنَّ رَأْسَهَا لَيُصِيبُ مَوْرِكَ رَحْلِهِ وَيَقُولُ بِيَدِهِ الْيُمْنَى أَيُّهَا النَّاسُ السَّكِينَةَ السَّكِينَةَ كُلَّمَا أَتَى حَبْلًا مِنْ الْحِبَالِ أَرْخَى لَهَا قَلِيلًا حَتَّى تَصْعَدَ ثُمَّ أَتَى الْمُزْدَلِفَةَ فَصَلَّى بِهَا الْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ بِأَذَانٍ وَاحِدٍ وَإِقَامَتَيْنِ وَلَمْ يُصَلِّ بَيْنَهُمَا شَيْئًا ثُمَّ اضْطَجَعَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَتَّى طَلَعَ الْفَجْرُ فَصَلَّى الْفَجْرَ حِينَ تَبَيَّنَ لَهُ الصُّبْحُ بِأَذَانٍ وَإِقَامَةٍ ثُمَّ رَكِبَ الْقَصْوَاءَ حَتَّى أَتَى الْمَشْعَرَ الْحَرَامَ فَرَقِيَ عَلَيْهِ فَحَمِدَ اللَّهَ وَكَبَّرَهُ وَهَلَّلَهُ فَلَمْ يَزَلْ وَاقِفًا حَتَّى أَسْفَرَ جِدًّا ثُمَّ دَفَعَ قَبْلَ أَنْ تَطْلُعَ الشَّمْسُ وَأَرْدَفَ ال
Рекао нам је [Хисјам бин Амар]; рекао нам је [Хатим бин Исмаил]; рекао нам је [Џафар бин Мухамед] од [његовог оца], рекао је; „Једном сам дошао да видим [Џабира бин Абдулаха]. Када смо га срели, питао је како су људи, док није питао за мене. Па сам одговорио: „Ја сам Мухамед бин Али бин Хусеин“. Тако је ставио руку на моју главу док ми је откопчавао горње и доње дугме, затим је ставио раме између мојих груди и у то време сам још био дете које је достигло пунолетство. Рекао је: „Добродошао, питај шта год желиш“. Питао сам га јер је био слеп. Док није дошло време за молитву, стајао је на својој простирци за молитву, која би, ако би ставио пете на стране простирке за молитву, повукла због мале величине простирке за молитву, док му је шал висио преко рамена и он се молио предводећи нас.“ Онда сам питао: „Реците нам како је Посланик Мухамед, саллаллаху алејхи ве селлем, обавио хаџ!“ „Он је показао руком и испружио својих девет прстију и рекао: „Заиста, Посланик Мухамед, саллаллаху алејхи ве селлем, није ишао на хаџ девет година, а онда је позвао људе да обаве хаџ десете године. Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је отишао на хаџ, затим је много људи дошло у Медину, сви су желели да се окупе са Послаником, саллаллаху алејхи ве селлем, и да раде као он. Па је он отишао, а ми смо ишли с њим. Када смо стигли у Џул Хулејфу, Асма бинт Умаис је родила Мухамеда бин Абу Бекра, па је послата да пита: „Шта да радим?“ Онда је рекао Асми: „Окупај се и чврсто завежи крпом и уђи у ихрам.“ Тада се Посланик Мухамед, саллаллаху алејхи ве селлем, помолио у џамији, а затим узјахао камилу Кашва, а камила се усправила носећи га преко пустиње Сахаре. Џабир је рекао: „Видео сам колико сам могао много људи испред њега, између возача и пешака, такође и с десне, леве и иза њега - много људи је било видљиво -. Посланик Мухамед, саллаллаху алејхи ве селлем, био је међу нама, док му је Куран сишао, и био је веома свестан његовог таквила. Шта год он ради, и ми то радимо.“ Подигао је свој глас монотеизма говорећи: „Испуњавам Твој позив, о Аллаху. Испуњавам Твој позив, испуњавам Твој позив. Нема партнера за Тебе, ја испуњавам Твој позив. Заиста, хвала, уживање и краљевство припадају само Теби, Ти немаш партнера.“ Људи су такође подигли своје гласове рецитовањем које су рецитовали, а он, саллаллаху алејхи ве селлем, није ништа рекао о њиховим поступцима.“ Он, саллаллаху алејхи ве селлем, наставио је да чита своју талбију. Џабир радиаллаху анху је поново рекао: „Немамо другу намера осим да обавимо хаџ, а још не знамо за умру.“ Када смо стигли са њим код Бајтуле, он је одмах протрљао - пољубио - рукун - почетак тавафа -, затим је претрчао три круга и нормално ходао остала четири круга. Затим је отишао до Мекама Ибрахима, док је читао ајет: „И учини Мекам Ибрахим местом молитве.“ Такође се поставио између Мекама Ибрахима и Бајтуле - Кабе -. - Мој отац је рекао: - „и не знам осим ако није споменуо од Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, да је Посланик читао суре Ел Кафирун и Ел Ихлас у два реката молитве - код Мекама Ибрахима -.“ Затим се вратио Бајтули, па протрљао – пољубио или поздравио – рукун – почетак тавафа –, затим је изашао кроз врата – Кабе – према брду Шафа. И када се приближио Шафи, прочитао је: „Заиста су Шафа и Мерва међу Аллаховим знацима, почињемо – са оним што је Аллах субханаху ве та'ала започео.“ Почео је да обавља молитву од Сафе, затим се попео на брдо док није могао да види Кабу, затим је изговорио текбир, тахлил и тахмид говорећи: „Нема бога осим Аллаха јединог који нема саучесника. Њему припада краљевство и Њему припада сва хвала. – Он – је Свемогући који даје живот и Свемогући који убија, и Он је свемоћан над свим. Нема бога осим Аллаха јединог, који нема саучесника, који испуњава своја обећања, помаже својим слугама и сам побеђује све групе.“ Затим се помолио између читања, а затим три пута изговорио читање. Затим је сишао до Мерве, ходајући тако да је, када су му ноге биле исправљене, трчао средином долине. Када су му се ноге попеле, ходао је док није стигао до Мерве. У Мерви је урадио оно што је урадио у Шафи. А када се његов таваф завршио у Мерви, рекао је: „Кад бих био окренут ка ономе што је иза мене, онда не бих водио заклану животињу -ел хадју - и учинио бих умру. Ко од вас не донесе жртвовану животињу, нека је прихвати и учини је чином обожавања.“ Тако су сви били тахалул и скратили косу осим Посланика саллаллаху алејхи ве селлем и људи који су донели заклане животиње. Тада је Сурака бин Малик бин Џусјум устао и рекао: „О Аллахов Посланиче, да ли се ово односи на ову годину или заувек?“ -Преносилац - је рекао; „Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, испреплете прсте са прстима и одговори: 'Умра је укључена у хаџ - хаџ таматту' - овако се то ради'. Поновио је то два пута, а затим рекао: 'Не - ово се односи само на ову годину - већ заувек'. - Препричавач је рекао: 'Али радијаллаху анху је дошао са камилом - ел хадју - Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, затим је нашао Фатиму, једну од људи која је стајала у средини, обучена у шарену одећу и са повезима преко очију. Али ју је окривио, па је Фатима рекла: 'Мој отац - Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем - ми је рекао да ово урадим'. Али радијаллаху анху је то рекао док је био у Ираку: 'Онда сам отишао да питам Аллаховог Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, за савет и пожалио се на Фатимине поступке, које сам ја порекао. Па је одговорио: „Она - Фатима - је у праву, она је у праву. Шта сам рекао када си хтео прво да обавиш хаџ?“ Али је одговорио; „Рекао сам: 'О Аллаху, подижем глас који је подигао Твој Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем'. Он је рекао: 'Заиста сам донео жртвену животињу, зато не учествуј у тахалулу.' -Преносилац - је рекао: 'Жртвених животиња које је Алија донео из Јемена и оних које је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, донео из Медине било је укупно стотину. Затим су сви направили тахалул и скратили косу осим Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, и људи који су донели жртвене животиње. Када је дошао дан Тарвије, сви су отишли на Мину и викали своју намеру за хаџ.' Посланик Мухамед, саллаллаху алејхи ве селлем, ушао је у возило и тамо обавио подневну, аср, магриб, иша и фаџр молитву. Затим је сачекао мало док сунце не изгреје, па наредио да се купола подигне у Мешарилу, то је харам, па се поставља у Намири. Посланик Мухамед, саллаллаху алејхи ве селлем, је затим ходао као што су Курејшије обично чиниле, али се зауставио код Мешарил Харама или Муздалифе. Посланик Мухамед, саллаллаху алејхи ве селлем, му је дозволио да стигне на Арафат. И када се приближио куполи која је подигнута у Намири, тамо се зауставио. Када је сунце зашло, наредио је да се доведе његова камила - Кашва - па је јахао на њој док није стигао до дна долине. Затим је проповедао гомили: „Заиста, ваша крв, богатство, част и срећа - ваша слава - је харам као што је харам на овај дан, у вашем месецу и у вашој земљи, запамтите, заиста су све ствари џахилије понижене под мојим ногама, крв џахилије је понижена и крв коју сам прво презирао била је крв Рабије бин Хариса - који је раније тражио храну од Бани Са'ада и убијен је Хуџаил -, џахилијска зеленашка политика је укинута, док је прва зеленашка политика коју сам укинуо била наша зеленашка политика, наиме зеленашка политика коју је починио Абас бин Абдул Муталиб, све је то укинуто. Зато се бојте Аллаха од жена, јер сте их учинили женама Аллаховим налогом и учинили сте фарџи дозвољеним Аллаховим речима. У ствари, ваше право над њима је да не дозвољавају другим људима које мрзите да спавају у вашем кревету. Ако ваше жене то ураде, онда их ударите ударцем који не боли.“ И да те они снабдевају и облаче на добар начин. Остављам ти две ствари којих се, ако их се држиш, нећеш скренути са правог пута, наиме, Аллахову Књигу. И ти си одговоран мени. Шта онда желиш да кажеш?’ Они одговорише: ‘Свједочимо да си преносио, извршавао задатке и давао савете.’ Па рече, показујући прстом у небо: ‘О Аллаху, гледај! О Аллаху, сведок.’ Понови то три пута. Затим је Билал изговорио позив на молитву, затим икамат, затим је клањао жухур-намаз. – Након тога – Билал се вратио у камат, затим је клањао аср-намаз и није обављао никакву молитву између њих двојице. Затим је Посланик Мухамед, саллаллаху алејхи ве селлем, возио своје возило док није стигао до места вукуфа. Затим је посадио своју камилу – тако да је камилин стомак додиривао поље – и ставио је уже за ходање испред себе, затим се окренуо према Кибли. Наставио је да обавља вукуф док сунце није зашло и жућкаста светлост се мало не распршила, а сунчева кугла потонула. Затим је ставио Усаму бин Саида на леђа и отишао. Такође је везао Кашву уздама, тако да му је глава скоро додирнула подножје ногу возила којим се возио. Док је гестикулирао десном руком, рекао је: „О људи, смирите се, смирите се!“ Сваки пут када би истегнуо узде своје камиле, мало би се опустио тако да се камила мало подигла. Затим је стигао у Муздалифу, па тамо обавио магриб и иша намаз са једним позивом на молитву и два икамета. И није обавио никакве молитве између та два. Затим је, саллаллаху алејхи ве селлем, легао до зоре. Обрадио је зора намаз када му је постало јасно да је зора, са једним позивом на молитву и једним икаметом. Затим је јахао Кашву док није стигао до Мешарил Харама, затим се попео на брдо и хвалио Аллаха -бертахмид-, величао Га -бертакбир- и потврђивао Га -бертахлил-. Наставио је да обавља вукуф док сунце није потпуно засијало, а затим је отишао пре него што је сунце изашло. Носио је на леђима Фадла бин Абаса - човека са лепом косом, белом кожом и згодним изгледом. Када је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, одлазио, прошао је поред жена које су трчале, па их је погледао, а затим ставио руку на другу страну. У међувремену, Фадл се окренуо на другу страну. Стигавши до Мухасара, мало се померио, па је пречицом кренуо до Кубре - Акабе - џумре, и одмах стигао до џумре која се налазила са стране дрвета. Затим је бацио седам каменчића са текбиром на сваком бацању, - са каменчићима који су били велики као каменчићи из праћке. И бацио их је из утроби долине. Затим је отишао на место где су клане жртвене животиње. Тамо је сам заклао шездесет три жртвене животиње, а остатак је предао Алији заједно са жртвеним животињама. Затим је наредио да се од сваке жртвене животиње коју је заклао одвоји комад меса, затим стави у котао, па кува. Посланик Мухамед и Али су такође јели и сркали сос. Затим је Посланик Мухамед, саллаллаху алејхи ве селлем, отишао до Кабе - да обави таваф ифаду - затим је клањао подневну молитву у Меки и дошао код Бани Абдул Мусталиба који су сакупљали воду за Земзем. Рекао је: „Узми је, о Бани Мусталибе. Да те људи нису надмашили дајући ти пиће, ја бих се потукао с тобом око ње.“ Затим су му дали, саллаллаху алејхи ве селлем, канту, и он је пио из ње.