Hadith Representative
Abdurrahman bin 'Auf menepati janjinya melindungi keluarga Umayyah bin Khalaf sampai kakinya tersabet pedang
Imam Bukhari : 2137حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ قَالَ حَدَّثَنِي يُوسُفُ بْنُ الْمَاجِشُونِ عَنْ صَالِحِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ جَدِّهِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَكَاتَبْتُ أُمَيَّةَ بْنَ خَلَفٍ كِتَابًا بِأَنْ يَحْفَظَنِي فِي صَاغِيَتِي بِمَكَّةَ وَأَحْفَظَهُ فِي صَاغِيَتِهِ بِالْمَدِينَةِ فَلَمَّا ذَكَرْتُ الرَّحْمَنَ قَالَ لَا أَعْرِفُ الرَّحْمَنَ كَاتِبْنِي بِاسْمِكَ الَّذِي كَانَ فِي الْجَاهِلِيَّةِ فَكَاتَبْتُهُ عَبْدَ عَمْرٍو فَلَمَّا كَانَ فِي يَوْمِ بَدْرٍ خَرَجْتُ إِلَى جَبَلٍ لِأُحْرِزَهُ حِينَ نَامَ النَّاسُ فَأَبْصَرَهُ بِلَالٌ فَخَرَجَ حَتَّى وَقَفَ عَلَى مَجْلِسٍ مِنْ الْأَنْصَارِ فَقَالَ أُمَيَّةُ بْنُ خَلَفٍ لَا نَجَوْتُ إِنْ نَجَا أُمَيَّةُ فَخَرَجَ مَعَهُ فَرِيقٌ مِنْ الْأَنْصَارِ فِي آثَارِنَا فَلَمَّا خَشِيتُ أَنْ يَلْحَقُونَا خَلَّفْتُ لَهُمْ ابْنَهُ لِأَشْغَلَهُمْ فَقَتَلُوهُ ثُمَّ أَبَوْا حَتَّى يَتْبَعُونَا وَكَانَ رَجُلًا ثَقِيلًا فَلَمَّا أَدْرَكُونَا قُلْتُ لَهُ ابْرُكْ فَبَرَكَ فَأَلْقَيْتُ عَلَيْهِ نَفْسِي لِأَمْنَعَهُ فَتَخَلَّلُوهُ بِالسُّيُوفِ مِنْ تَحْتِي حَتَّى قَتَلُوهُ وَأَصَابَ أَحَدُهُمْ رِجْلِي بِسَيْفِهِ وَكَانَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ يُرِينَا ذَلِكَ الْأَثَرَ فِي ظَهْرِ قَدَمِهِقَالَ أَبُو عَبْد اللَّهِ سَمِعَ يُوسُفُ صَالِحًا وَإِبْرَاهِيمُ أَبَاهُ
Пренесено нам је [Абдул Азиз бин Абдулах], пренео ми је [Јусуф бин Ел Маџисјун] од [Салиха бин Ибрахима бин Абдурахмана бин Ауфа] од [његовог оца] од [његовог деде, Абдурахмана бин Ауфа радијалаху анху], рекао је: „Послао сам писмо Умеји бин Халафу да се брине о мени у пословима моје породице и моје имовине у Меки, а ја ћу се бринути о њему у пословима његове породице и његове имовине у Медини. Када сам поменуо име Ер-Рахмана, он је рекао: 'Не знам Ер-Рахмана, напиши своје име када си био у данима незнања.' Па сам написао своје име Абдул Амр. Када се одиграла битка код Бедра, изашао сам на планину да је чувам док су људи спавали. Онда ју је Билал видео, па је изашао док није стигао до скупа енсара.“ Тада је Умаја бин Халаф рекао: „Нећу бити безбедан ако је Умаја безбедан.“ Тада су неки од енсарија изашли с њим и пришли нам. Када сам се уплашио да ће нас пронаћи, извео сам његовог сина према њима да их заокупим њиме, али су га убили и одбили су да се врате док нас не сретну. У то време је био дебео човек. Када су нас срели, рекао сам му: „Чучни“, па је чучнуо, а ја сам се наслонио на њега да га заштитим. Онда су они - муслимани - покушали да га убоду усмеравајући мачеве испод мене док га нису убили, моју ногу је погодио мач једног од њих. А Абдурахман бин Ауф нам је показао рану од мача на задњој страни његовог стопала. Абу Абдулах је рекао: „Јусуф је чуо Салиха, а и Ибрахим, његов отац.“