Hadith Representative
Menyembelih
Imam Tirmidzi : 811حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ حَدَّثَنَا أَبُو أَحْمَدَ الزُّبَيْرِيُّ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ عَيَّاشِ بْنِ أَبِي رَبِيعَةَ عَنْ زَيْدِ بْنِ عَلِيٍّ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي رَافِعٍ عَنْ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَوَقَفَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِعَرَفَةَ فَقَالَ هَذِهِ عَرَفَةُ وَهَذَا هُوَ الْمَوْقِفُ وَعَرَفَةُ كُلُّهَا مَوْقِفٌ ثُمَّ أَفَاضَ حِينَ غَرَبَتْ الشَّمْسُ وَأَرْدَفَ أُسَامَةَ بْنَ زَيْدٍ وَجَعَلَ يُشِيرُ بِيَدِهِ عَلَى هِينَتِهِ وَالنَّاسُ يَضْرِبُونَ يَمِينًا وَشِمَالًا يَلْتَفِتُ إِلَيْهِمْ وَيَقُولُ يَا أَيُّهَا النَّاسُ عَلَيْكُمْ السَّكِينَةَ ثُمَّ أَتَى جَمْعًا فَصَلَّى بِهِمْ الصَّلَاتَيْنِ جَمِيعًا فَلَمَّا أَصْبَحَ أَتَى قُزَحَ فَوَقَفَ عَلَيْهِ وَقَالَ هَذَا قُزَحُ وَهُوَ الْمَوْقِفُ وَجَمْعٌ كُلُّهَا مَوْقِفٌ ثُمَّ أَفَاضَ حَتَّى انْتَهَى إِلَى وَادِي مُحَسِّرٍ فَقَرَعَ نَاقَتَهُ فَخَبَّتْ حَتَّى جَاوَزَ الْوَادِيَ فَوَقَفَ وَأَرْدَفَ الْفَضْلَ ثُمَّ أَتَى الْجَمْرَةَ فَرَمَاهَا ثُمَّ أَتَى الْمَنْحَرَ فَقَالَ هَذَا الْمَنْحَرُ وَمِنًى كُلُّهَا مَنْحَرٌ وَاسْتَفْتَتْهُ جَارِيَةٌ شَابَّةٌ مِنْ خَثْعَمٍ فَقَالَتْ إِنَّ أَبِي شَيْخٌ كَبِيرٌ قَدْ أَدْرَكَتْهُ فَرِيضَةُ اللَّهِ فِي الْحَجِّ أَفَيُجْزِئُ أَنْ أَحُجَّ عَنْهُ قَالَ حُجِّي عَنْ أَبِيكِ قَالَ وَلَوَى عُنُقَ الْفَضْلِ فَقَالَ الْعَبَّاسُ يَا رَسُولَ اللَّهِ لِمَ لَوَيْتَ عُنُقَ ابْنِ عَمِّكَ قَالَ رَأَيْتُ شَابًّا وَشَابَّةً فَلَمْ آمَنْ الشَّيْطَانَ عَلَيْهِمَا ثُمَّ أَتَاهُ رَجُلٌ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أَفَضْتُ قَبْلَ أَنْ أَحْلِقَ قَالَ احْلِقْ أَوْ قَصِّرْ وَلَا حَرَجَ قَالَ وَجَاءَ آخَرُ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي ذَبَحْتُ قَبْلَ أَنْ أَرْمِيَ قَالَ ارْمِ وَلَا حَرَجَ قَالَ ثُمَّ أَتَى الْبَيْتَ فَطَافَ بِهِ ثُمَّ أَتَى زَمْزَمَ فَقَالَ يَا بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ لَوْلَا أَنْ يَغْلِبَكُمْ النَّاسُ عَنْهُ لَنَزَعْتُقَالَ وَفِي الْبَاب عَنْ جَابِرٍ قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ عَلِيٍّ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ لَا نَعْرِفُهُ مِنْ حَدِيثِ عَلِيٍّ إِلَّا مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ عَيَّاشٍ وَقَدْ رَوَاهُ غَيْرُ وَاحِدٍ عَنْ الثَّوْرِيِّ مِثْلَ هَذَا وَالْعَمَلُ عَلَى هَذَا عِنْدَ أَهْلِ الْعِلْمِ رَأَوْا أَنْ يُجْمَعَ بَيْنَ الظُّهْرِ وَالْعَصْرِ بِعَرَفَةَ فِي وَقْتِ الظُّهْرِ و قَالَ بَعْضُ أَهْلِ الْعِلْمِ إِذَا صَلَّى الرَّجُلُ فِي رَحْلِهِ وَلَمْ يَشْهَدْ الصَّلَاةَ مَعَ الْإِمَامِ إِنْ شَاءَ جَمَعَ هُوَ بَيْنَ الصَّلَاتَيْنِ مِثْلَ مَا صَنَعَ الْإِمَامُ قَالَ وَزَيْدُ بْنُ عَلِيٍّ هُوَ ابْنُ حُسَيْنِ بْنِ عَلِيِّ بْنِ أَبِي طَالِبٍ عَلَيْهِ السَّلَام
Рекао нам је [Мухамед бин Басјар], рекао нам је [Ебу Ахмад аз Зубаири], рекао нам је [Суфјан] од [Абдурахмана бин Ел Хариса бин Ајасија бин Абу Рабије] од [Зејда бин Алија] од [његовог оца] од [Убајдулаха бин Абу Рафија] од [Алије бин Абу Талиба], рекао је; „Посланик Мухамед, саллаллаху алејхи ве селлем, вукуф на Арафату и рекао је: „Ово је Арафат и ово је место вукуфа. Читав Арафат је место вукуфа.“ Затим је отишао у залазак сунца, носећи Усаму бин Заида и дајући знак руком да остане у свом уобичајеном положају. Док се људи крећу десно и лево, окренуо се ка њима и рекао: „О људи! Полако.“ Затим је стигао до Џаме - Арафа-, па им се придружио у две молитве. Ујутро је дошао у Кузу, па се тамо вукуфовао, говорећи: „Ово је Куза. Ово место је место вукуфа, а Џама је само место вукуфа.“ Затим је кренуо ка Вади Мухасиру, убрзао је своју камилу док није наставила док није прошла кроз долину. Зауставио се и ставио Ел Фадла на леђа. Затим је дошао до Џумре и бацио га. Онда је отишао до места клања и рекао: „Ово је место клања, а Мина је само место клања.“ У том тренутку, млада жена из Хатсама је нешто упитала: „Мој отац је стар, али је био приморан да обави хаџ. Могу ли да обавим хаџ за њега?“ Он је одговорио: „Учини хаџ за свог оца.“ -Али бин Абу Талиб - је рекао: „Окренуо је Ел Фадлов врат.“ Ел Абас је упитао: „О Аллахов Посланиче, зашто си окренуо главу сина свог ујака?“ „Одговорио је: „Видео сам младића и младу жену, па се нисам осећао безбедно од ђавола - који је био - у обојици.“ Одједном је дошао човек и рекао: „О Аллахов Посланиче, јесам ли обавио таваф ифадлах пре бријања?“ Он је одговорио: „Обриј га или скрати - сада - и није важно“ - Али бин Абу Талиб је рекао; „Затим је дошао други и питао: „О Аллахов Посланиче, јесам ли заклао пре него што сам бацио -џуму-?“ Он је одговорио: „Баци га - сада - у реду је“ - Али бин Абу Талиб је рекао; „Затим је отишао до Кабе и обавио таваф, па отишао до воде Земзама, говорећи: „О Бану Абдул Муталибе, да се не плашим људи који се гурају - јер се мислило да су из Манасика - онда бих им дао воде - као што си ти урадио -“ - Абу Иса ат-Тирмизи је рекао;“ „Најзначајнији хадис је пренет од Џабира.“ Ебу Иса је рекао: „Алијев хадис је хасан аутентичан хадис, не знамо ништа о Алијевом хадису осим овим путем. Из хадиса Абдурахмана бин Ел Хариса бин Ајасија. Више од једне особе га је пренело од Атс Цаурија, као и горе наведени хадис. Улеме га практикују, сви су мишљења да је дозвољено некоме да обавља зухр и аср на Арафату у време зухура. Неки учењаци кажу: „Ако човек обавља молитву сам у свом возилу, без придруживања молитви са имамом, онда се може придружити имаму.“ Заид бин Али је Ибн Хусеин бин Али бин Ебу Талиб.