Hadith Representative
Ash-shabi'un adalah kelompok dari ahlul kitab yang membaca kitab zabur
Imam Bukhari : 331حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ قَالَ حَدَّثَنَا عَوْفٌ قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو رَجَاءٍ عَنْ عِمْرَانَ قَالَكُنَّا فِي سَفَرٍ مَعَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَإِنَّا أَسْرَيْنَا حَتَّى كُنَّا فِي آخِرِ اللَّيْلِ وَقَعْنَا وَقْعَةً وَلَا وَقْعَةَ أَحْلَى عِنْدَ الْمُسَافِرِ مِنْهَا فَمَا أَيْقَظَنَا إِلَّا حَرُّ الشَّمْسِ وَكَانَ أَوَّلَ مَنْ اسْتَيْقَظَ فُلَانٌ ثُمَّ فُلَانٌ ثُمَّ فُلَانٌ يُسَمِّيهِمْ أَبُو رَجَاءٍ فَنَسِيَ عَوْفٌ ثُمَّ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ الرَّابِعُ وَكَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا نَامَ لَمْ يُوقَظْ حَتَّى يَكُونَ هُوَ يَسْتَيْقِظُ لِأَنَّا لَا نَدْرِي مَا يَحْدُثُ لَهُ فِي نَوْمِهِ فَلَمَّا اسْتَيْقَظَ عُمَرُ وَرَأَى مَا أَصَابَ النَّاسَ وَكَانَ رَجُلًا جَلِيدًا فَكَبَّرَ وَرَفَعَ صَوْتَهُ بِالتَّكْبِيرِ فَمَا زَالَ يُكَبِّرُ وَيَرْفَعُ صَوْتَهُ بِالتَّكْبِيرِ حَتَّى اسْتَيْقَظَ بِصَوْتِهِ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَلَمَّا اسْتَيْقَظَ شَكَوْا إِلَيْهِ الَّذِي أَصَابَهُمْ قَالَ لَا ضَيْرَ أَوْ لَا يَضِيرُ ارْتَحِلُوا فَارْتَحَلَ فَسَارَ غَيْرَ بَعِيدٍ ثُمَّ نَزَلَ فَدَعَا بِالْوَضُوءِ فَتَوَضَّأَ وَنُودِيَ بِالصَّلَاةِ فَصَلَّى بِالنَّاس فَلَمَّا انْفَتَلَ مِنْ صَلَاتِهِ إِذَا هُوَ بِرَجُلٍ مُعْتَزِلٍ لَمْ يُصَلِّ مَعَ الْقَوْمِ قَالَ مَا مَنَعَكَ يَا فُلَانُ أَنْ تُصَلِّيَ مَعَ الْقَوْمِ قَالَ أَصَابَتْنِي جَنَابَةٌ وَلَا مَاءَ قَالَ عَلَيْكَ بِالصَّعِيدِ فَإِنَّهُ يَكْفِيكَ ثُمَّ سَارَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَاشْتَكَى إِلَيْهِ النَّاسُ مِنْ الْعَطَشِ فَنَزَلَ فَدَعَا فُلَانًا كَانَ يُسَمِّيهِ أَبُو رَجَاءٍ نَسِيَهُ عَوْفٌ وَدَعَا عَلِيًّا فَقَالَ اذْهَبَا فَابْتَغِيَا الْمَاءَ فَانْطَلَقَا فَتَلَقَّيَا امْرَأَةً بَيْنَ مَزَادَتَيْنِ أَوْ سَطِيحَتَيْنِ مِنْ مَاءٍ عَلَى بَعِيرٍ لَهَا فَقَالَا لَهَا أَيْنَ الْمَاءُ قَالَتْ عَهْدِي بِالْمَاءِ أَمْسِ هَذِهِ السَّاعَةَ وَنَفَرُنَا خُلُوفًا قَالَا لَهَا انْطَلِقِي إِذًا قَالَتْ إِلَى أَيْنَ قَالَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَتْ الَّذِي يُقَالُ لَهُ الصَّابِئُ قَالَا هُوَ الَّذِي تَعْنِينَ فَانْطَلِقِي فَجَاءَا بِهَا إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَحَدَّثَاهُ الْحَدِيثَ قَالَ فَاسْتَنْزَلُوهَا عَنْ بَعِيرِهَا وَدَعَا النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِإِنَاءٍ فَفَرَّغَ فِيهِ مِنْ أَفْوَاهِ الْمَزَادَتَيْنِ أَوْ سَطِيحَتَيْنِ وَأَوْكَأَ أَفْوَاهَهُمَا وَأَطْلَقَ الْعَزَالِيَ وَنُودِيَ فِي النَّاسِ اسْقُوا وَاسْتَقُوا فَسَقَى مَنْ شَاءَ وَاسْتَقَى مَنْ شَاءَ وَكَانَ آخِرُ ذَاكَ أَنْ أَعْطَى الَّذِي أَصَابَتْهُ الْجَنَابَةُ إِنَاءً مِنْ مَاءٍ قَالَ اذْهَبْ فَأَفْرِغْهُ عَلَيْكَ وَهِيَ قَائِمَةٌ تَنْظُرُ إِلَى مَا يُفْعَلُ بِمَائِهَا وَايْمُ اللَّهِ لَقَدْ أُقْلِعَ عَنْهَا وَإِنَّهُ لَيُخَيَّلُ إِلَيْنَا أَنَّهَا أَشَدُّ مِلْأَةً مِنْهَا حِينَ ابْتَدَأَ فِيهَا فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ اجْمَعُوا لَهَا فَجَمَعُوا لَهَا مِنْ بَيْنِ عَجْوَةٍ وَدَقِيقَةٍ وَسَوِيقَةٍ حَتَّى جَمَعُوا لَهَا طَعَامًا فَجَعَلُوهَا فِي ثَوْبٍ وَحَمَلُوهَا عَلَى بَعِيرِهَا وَوَضَعُوا الثَّوْبَ بَيْنَ يَدَيْهَا قَالَ لَهَا تَعْلَمِينَ مَا رَزِئْنَا مِنْ مَائِكِ شَيْئًا وَلَكِنَّ اللَّهَ هُوَ الَّذِي أَسْقَانَا فَأَتَتْ أَهْلَهَا وَقَدْ احْتَبَسَتْ عَنْهُمْ قَالُوا مَا حَبَسَكِ يَا فُلَانَةُ قَالَتْ الْعَجَبُ لَقِيَنِي رَجُلَانِ فَذَهَبَا بِي إِلَى هَذَا الَّذِي يُقَالُ لَهُ الصَّابِئُ فَفَعَلَ كَذَا وَكَذَا فَوَاللَّهِ إِنَّهُ لَأَسْحَرُ النَّاسِ مِنْ بَيْنِ هَذِهِ وَهَذِهِ وَقَالَتْ بِإِصْبَعَيْهَا الْوُسْطَى وَالسَّبَّابَةِ فَرَفَعَتْهُمَا إِلَى السَّمَاءِ تَعْنِي السَّمَاءَ وَالْأَرْضَ أَوْ إِنَّهُ لَرَسُولُ اللَّهِ حَقًّا فَكَانَ الْمُسْلِمُونَ بَعْدَ ذَلِكَ يُغِيرُونَ عَلَى مَنْ حَوْلَهَا مِنْ الْمُشْرِكِينَ وَلَا يُصِيبُونَ الصِّرْمَ الَّذِي هِيَ مِنْهُ فَقَالَتْ يَوْمًا لِقَوْمِهَا مَا أُرَى أَنَّ هَؤُلَاءِ الْقَوْمَ يَدْعُونَكُمْ عَمْدًا فَهَلْ لَكُمْ فِي الْإِسْلَامِ فَأَطَاعُوهَا فَدَخَلُوا فِي الْإِسْلَامِقَالَ أَبُو عَبْد اللَّهِ صَبَأَ خَرَجَ مِنْ دِينٍ إِلَى غَيْرِهِ وَقَالَ أَبُو الْعَالِيَةِ{ الصَّابِئِينَ }فِرْقَةٌ مِنْ أَهْلِ الكِتَابِ يَقْرَءُونَ الزَّبُورَ
Речено нам је [Мусадад], речено мени [Јахја бин Саид], речено нам је [Ауф], речено нам је [Абу Раџа] од [Имрана], „Једном смо били на путовању са Послаником, саллаллаху алејхи ве селлем, ходали смо ноћу док нисмо стигли до краја ноћи и заспали, и нема удобнијег - мирнијег - сна за путнике од оног који смо ми доживели. Док нас ништа није пробудило осим врућине сунца. И прва особа која се пробудила био је тај и тај, затим тај и тај, затим неко кога је Ебу Ауф знао, али је на крају заборавио. А Омер бин Ел-Хатсаб је био четврта особа када се пробудио. У међувремену, када је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, спавао, нико га није пробудио док се сам није пробудио, јер не знамо шта му се десило у сну.“ Када се Омер пробудио и видео шта се дешава међу многим људима - који су каснили - а Омер је био јак човек пун стрпљења -, изговорио је свој текбир подижући глас и наставио гласно да пева док се Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, није пробудио због гласног звука Омеровог текбира. Када се пробудио, људи су се жалили на оно што им се догодило. Па је рекао: „Није важно, или није важно и наставите свој пут“. Тако је наставио свој пут и након извесне удаљености зауставио се и затражио канту воде за абдест, затим је обавио абдест, а затим позвао на молитву. Тако се молио са гомилом. Након што је завршио молитву, открио је да се неко одвојио и није се придружио молитви са гомилом. Па је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, упитао: „О Фулане, шта те спречава да се молиш са људима?“ Особа је одговорила: „Ја сам у џунубу, а нема воде“. Онда је објаснио: „Само треба да користиш прашину.“ Онда је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, наставио своје путовање док му се људи коначно нису пожалили да су жедни. Па је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, упитао некога по имену Ебу Раџа – али је Ауф заборавио – и Алија, наређујући обојици: „Идите обојица и потражите воду.“ Тако су њих двојица кренули док нису срели жену која је на камили носила вреће воде. Па су га њих двојица упитали: „Где има воде?“ Жена је одговорила: „Последњи пут сам видела воду у овом крају сада. И наше путовање је такође у потрази за водом.“ Онда су обојица рекли: „Онда идите.“ Жена је упитала: „Где идете?“ Обоје су одговорили: „Да се сретнете са Послаником, саллаллаху алејхи ве селлем.“ Жена је упитала: „Људима за које се сматра да су напустили шабијску религију?“ Обојица су одговорили: „Да, он је тај на кога мислите.“ Затим су два Посланикова ашаба отишла са женом да сретну Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем. Њих двојица су потом испричали о догађајима које су управо доживели. Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је тада рекао: „Скините га са камиле.“ Онда је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, затражио посуду са водом, затим је сипао воду у отвор врећа за воду - које су припадале жени -, одвезао је вреће за воду док је викао гомили: „Узмите воду и пијте колико желите!“ Људи су им дали воду - својим коњима - и пили су колико су желели. И на крају, дао је канту воде особи коју је погодила џанаба. Затим му је рекао: „Иди и окупај се.“ Денс је устао, а жена је посматрала шта се ради са њеном водом. Тако ми Алаха, овај инцидент је шокирао њега и нас, видели смо да се вода повећала у односу на први пут. Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, је тада рекао: „Сакупите му храну.“ Људи су сакупили храну за жену у облику урми, брашна, савика - мешавине млека и брашна. Храна је затим стављена у крпу, подигли су жену на возило и ставили храну испред ње. Затим је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао жени: „Знаш да ти нисмо ни најмање смањили воду, али нам је Аллах дао да пијемо.“ Жена је затим отишла кући својој породици, а они су је питали: „О фулана, шта те је навело да закасниш?“ Жена је одговорила: „Чудо! Срела сам два човека који су ме затим одвели да упознам некога ко се зове Шаби'и, а онда је човек урадио ово и оно. Тако ми Аллаха, он је најневероватнија особа - која је направила изванредан догађај - међу овим и овим.“ Рекла је жена гестикулирајући подижући средњи и кажипрст према небу, односно између неба и земље. То значи сведочење да је он прави Аллахов Посланик. Од тада су муслимани увек штитили жену од мушрикина и муслимани нису оштетили женину кућу или пребивалиште. Једног дана жена је рекла свом народу: „Не видим да су вас људи намерно поштедели. Да ли желите да пређете на ислам?“ Тако га је његов народ послушао и прешао на ислам. Абу Абдулах је рекао: „Под Шабијем се подразумева препуштање једне религије другој религији“. У међувремену, Абу Алија је рекао: „Аш-Шабин је група људи из Књиге који читају књигу Забур“.