Hadith Representative
Awal wahyu kepada Rasulullah SAW adalah berupa mimpi yang baik
Imam Muslim : 231حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرِو بْنِ سَرْحٍ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ قَالَ أَخْبَرَنِي يُونُسُ عَنْ ابْنِ شِهَابٍ قَالَ حَدَّثَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ أَنَّ عَائِشَةَ زَوْجَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا قَالَتْ كَانَ أَوَّلُ مَا بُدِئَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ الْوَحْيِ الرُّؤْيَا الصَّادِقَةَ فِي النَّوْمِ فَكَانَ لَا يَرَى رُؤْيَا إِلَّا جَاءَتْ مِثْلَ فَلَقِ الصُّبْحِ ثُمَّ حُبِّبَ إِلَيْهِ الْخَلَاءُ فَكَانَ يَخْلُو بِغَارِ حِرَاءٍ يَتَحَنَّثُ فِيهِ وَهُوَ التَّعَبُّدُ اللَّيَالِيَ أُوْلَاتِ الْعَدَدِ قَبْلَ أَنْ يَرْجِعَ إِلَى أَهْلِهِ وَيَتَزَوَّدُ لِذَلِكَ ثُمَّ يَرْجِعُ إِلَى خَدِيجَةَ فَيَتَزَوَّدُ لِمِثْلِهَا حَتَّى فَجِئَهُ الْحَقُّ وَهُوَ فِي غَارِ حِرَاءٍ فَجَاءَهُ الْمَلَكُ فَقَالَ اقْرَأْ قَالَ مَا أَنَا بِقَارِئٍ قَالَ فَأَخَذَنِي فَغَطَّنِي حَتَّى بَلَغَ مِنِّي الْجَهْدَ ثُمَّ أَرْسَلَنِي فَقَالَ اقْرَأْ قَالَ قُلْتُ مَا أَنَا بِقَارِئٍ قَالَ فَأَخَذَنِي فَغَطَّنِي الثَّانِيَةَ حَتَّى بَلَغَ مِنِّي الْجَهْدَ ثُمَّ أَرْسَلَنِي فَقَالَ أَقْرَأْ فَقُلْتُ مَا أَنَا بِقَارِئٍ فَأَخَذَنِي فَغَطَّنِي الثَّالِثَةَ حَتَّى بَلَغَ مِنِّي الْجَهْدَ ثُمَّ أَرْسَلَنِي فَقَالَ { اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ الَّذِي خَلَقَ خَلَقَ الْإِنْسَانَ مِنْ عَلَقٍ اقْرَأْ وَرَبُّكَ الْأَكْرَمُ الَّذِي عَلَّمَ بِالْقَلَمِ عَلَّمَ الْإِنْسَانَ مَا لَمْ يَعْلَمْ } فَرَجَعَ بِهَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تَرْجُفُ بَوَادِرُهُ حَتَّى دَخَلَ عَلَى خَدِيجَةَ فَقَالَ زَمِّلُونِي زَمِّلُونِي فَزَمَّلُوهُ حَتَّى ذَهَبَ عَنْهُ الرَّوْعُ ثُمَّ قَالَ لِخَدِيجَةَ أَيْ خَدِيجَةُ مَا لِي وَأَخْبَرَهَا الْخَبَرَ قَالَ لَقَدْ خَشِيتُ عَلَى نَفْسِي قَالَتْ لَهُ خَدِيجَةُ كَلَّا أَبْشِرْ فَوَاللَّهِ لَا يُخْزِيكَ اللَّهُ أَبَدًا وَاللَّهِ إِنَّكَ لَتَصِلُ الرَّحِمَ وَتَصْدُقُ الْحَدِيثَ وَتَحْمِلُ الْكَلَّ وَتَكْسِبُ الْمَعْدُومَ وَتَقْرِي الضَّيْفَ وَتُعِينُ عَلَى نَوَائِبِ الْحَقِّ فَانْطَلَقَتْ بِهِ خَدِيجَةُ حَتَّى أَتَتْ بِهِ وَرَقَةَ بْنَ نَوْفَلِ بْنِ أَسَدِ بْنِ عَبْدِ الْعُزَّى وَهُوَ ابْنُ عَمِّ خَدِيجَةَ أَخِي أَبِيهَا وَكَانَ امْرَأً تَنَصَّرَ فِي الْجَاهِلِيَّةِ وَكَانَ يَكْتُبُ الْكِتَابَ الْعَرَبِيَّ وَيَكْتُبُ مِنْ الْإِنْجِيلِ بِالْعَرَبِيَّةِ مَا شَاءَ اللَّهُ أَنْ يَكْتُبَ وَكَانَ شَيْخًا كَبِيرًا قَدْ عَمِيَ فَقَالَتْ لَهُ خَدِيجَةُ أَيْ عَمِّ اسْمَعْ مِنْ ابْنِ أَخِيكَ قَالَ وَرَقَةُ بْنُ نَوْفَلٍ يَا ابْنَ أَخِي مَاذَا تَرَى فَأَخْبَرَهُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خَبَرَ مَا رَآهُ فَقَالَ لَهُ وَرَقَةُ هَذَا النَّامُوسُ الَّذِي أُنْزِلَ عَلَى مُوسَى صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَا لَيْتَنِي فِيهَا جَذَعًا يَا لَيْتَنِي أَكُونُ حَيًّا حِينَ يُخْرِجُكَ قَوْمُكَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَوَ مُخْرِجِيَّ هُمْ قَالَ وَرَقَةُ نَعَمْ لَمْ يَأْتِ رَجُلٌ قَطُّ بِمَا جِئْتَ بِهِ إِلَّا عُودِيَ وَإِنْ يُدْرِكْنِي يَوْمُكَ أَنْصُرْكَ نَصْرًا مُؤَزَّرًا و حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ قَالَ قَالَ الزُّهْرِيُّ وَأَخْبَرَنِي عُرْوَةُ عَنْ عَائِشَةَ أَنَّهَا قَالَتْ أَوَّلُ مَا بُدِئَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ الْوَحْيِ وَسَاقَ الْحَدِيثَ بِمِثْلِ حَدِيثِ يُونُسَ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ فَوَاللَّهِ لَا يُحْزِنُكَ اللَّهُ أَبَدًا وَقَالَ قَالَتْ خَدِيجَةُ أَيْ ابْنَ عَمِّ اسْمَعْ مِنْ ابْنِ أَخِيكَ و حَدَّثَنِي عَبْدُ الْمَلِكِ بْنُ شُعَيْبِ بْنِ اللَّيْثِ قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي عَنْ جَدِّي قَالَ حَدَّثَنِي عُقَيْلُ بْنُ خَالِدٍ قَالَ ابْنُ شِهَابٍ سَمِعْتُ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ يَقُولُ قَالَتْ عَائِشَةُ زَوْجُ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَرَجَعَ إِلَى خَدِيجَةَ يَرْجُفُ فُؤَادُهُ وَاقْتَصَّ الْحَدِيثَ بِمِثْلِ حَدِيثِ يُونُسَ وَمَعْمَرٍ وَلَمْ يَذْكُرْ أَوَّلَ حَدِيثِهِمَا مِنْ قَوْلِهِ أَوَّلُ مَا بُدِئَ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ الْوَحْيِ الرُّؤْيَا الصَّادِقَةُ وَتَابَعَ يُونُسَ عَلَى قَوْلِهِ فَوَاللَّهِ لَا يَخْزِيكَ اللَّهُ أَبَدًا وَذَكَرَ قَوْلَ خَدِيجَةَ أَيْ ابْنَ عَمِّ اسْمَعْ مِنْ ابْنِ أَخِيكَ
Рекао нам је [Ебу ат-Тахир Ахмад бин Амру бин Абдулах бин Амру бин Сарх], рекао нам је [Ибну Вахб], рекао ми је [Јунус] од [Ибн Шихаба], рекао нам је [Урва бин аз-Зубаир] да му је [Аиша], жена Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, рекла да је, рекла је, „Откривење Аллаховог Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, прво што се догодило био је у облику правог сна у сну. Није сањао овај сан, али је био као тишина зоре, тада је волео да буде сам. Обично се повлачио у пећину Хира.“ Тамо је проводио неколико ноћи клањајући се Аллаху пре него што би се вратио кући. У ту сврху је понео неколико залиха. -Након неколико дана проведених тамо - вратио се Хадиџи и понео залихе за неколико ноћи. Ова ситуација се наставила вући, све док му није дата објава када је био у пећини Хира. Ову објаву је пренео анђео Гаврило који је рекао: „Читај, о Мухамеде!“ Рекао је: „Нисам добар у читању.“ Посланик је рекао: „Онда ме је анђео зграбио и чврсто загрлио, а када сам се уморио, пустио ме је.“ Затим је рекао: „Читај, о Мухамеде!“ Рекао је: „Ја сам тада одговорио: 'Не знам да читам'.“ Наставио је: „Џибрил ме је затим поново зграбио и чврсто загрлио, а када сам се уморио, поново ме је пустио.“ Онда је рекао: „Читај, о Мухамеде!“ Рекао је: „Ја сам тада одговорио: 'Нисам добар у читању'.“ Наставио је: „Џибрил ме је поново зграбио и чврсто загрлио, а када сам се уморио, пустио ме је.“ Затим је прочитао Аллахове речи: „Читај, о Мухамеде, у име свог Господара који је створио сва створења.“ Он је створио човека од угрушка крви, прочитај то, и твој Господар, Најмилостиви, учи човека кроз перо. Он је научио човека нечему непознатом- – Кс. Ал-Алак: 1-5-. Након овог догађаја, отишао је кући у страху док није срео Хадиџу, која му је рекла: „Покриј ме! Покриј ме.“ Тада му је Хадиџа дала ћебе тако да је осећај стрепње нестао из њега. Затим је рекао Хадиџи: „О Хадиџа! Шта ми се десило?“ Такође је испричао све догађаје који су се десили. Поново је рекао: „Заиста сам забринут за себе.“ Хадиџа га је наставила тешити говорећи: „Немој бити такав, развесели се! Тако ми Аллаха, Аллах те никада неће понизити. Заиста, повезао си везе братства, говорио искрено, носио туђе терете, волео да покушаваш за нешто чега није било, угостио госте и увек бранио факторе истине.“ Хадиџа је одмах отишла да се састане са Вараком бин Науфалом бин Асадом бин Абдул Узом, Хадиџиним рођаком. Био је хришћанин током ере џахилијје. Волео је да пише арапским писмом и написао је доста Библије на арапском писму. До тада је већ био стар и слеп. Хадиџа му је рекла: „Ујаче! - Ујак је надимак који Арапи обично користе за рођаке и тако даље, јер их поштују због тога што су старији - Слушај причу о сину свог брата.“ Варака бин Науфал је рекао: „О сине мог брата! Шта се десило?“ Тада је Посланик Муса, салалаху алејхи ве селлем, испричао све догађаје које је доживео. Чувши овај инцидент, Варака је рекао: „Ово је закон који је једном објављен Посланику Муси. Било би боље да сам још млад када си био одгајан да будеш Посланик. Такође, било би добро да сам још жив када те је твој народ протерао.“ Тада је Посланик Мухамед, саллаллаху алејхи ве селлем, нагласио: „Хоће ли ме избацити?“ Варака је одговорио: „Да, не сваки Посланик који се уздигне носи задатак као ти, али ће дефинитивно бити омражен.“ „Да сам још жив у твоје време, још увек бих те помагао и бранио.“ И рекао нам је [Мухамед бин Рафи], рекао нам је [Абдуразак], рекао нам је [Ма'мар], рекао је [аз-Зухри], И рекао нам је [Урва] од [Аисе] да је рекла: „Објава Посланика Мухамеда, салалаху алејхи ве селлем, прво што се десило је... затим је пренео хадис сличан хадису Јунуса, само што је рекао: „Тако ми Аллаха, Аллах те неће заувек растужити.“ И рекао је: „Хадија је рекла: 'О мој ујаче, послушај сина свог брата'.“ И рекао нам је [Абдул Малик бин Су'аиб бин ел-Лаитс], рекао нам је [мој отац] од [мог деде], рекао нам је, рекао нам је [Укаил бин Халид], рекао је [Ибн Шихаб], чуо сам [Урва бин аз-Зубаира] како каже, [Аишја], жена Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, рекла је: „Затим се вратио Хадиџи у стању страха“, а затим преноси хадисе као што су хадиси Јунуса и Ма'мар. Само што није поменуо почетак другог хадиса: „Прва објава Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, која се догодила био је прави сан“. И он је следио Јунусове речи: „Тако ми Аллаха, Аллах те неће понижавати заувек“. Затим је поменуо Хадиџине речи: „О, ујаче, послушај сина свог брата“.