Hadith Representative
Mimpi Rasulullah tentang malaikat jibril dan mikail membawa beliau melihat siksaan di akhirat
Imam Bukhari : 1297بَاب حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ حَدَّثَنَا جَرِيرُ بْنُ حَازِمٍ حَدَّثَنَا أَبُو رَجَاءٍ عَنْ سَمُرَةَ بْنِ جُنْدَبٍ قَالَكَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا صَلَّى صَلَاةً أَقْبَلَ عَلَيْنَا بِوَجْهِهِ فَقَالَ مَنْ رَأَى مِنْكُمْ اللَّيْلَةَ رُؤْيَا قَالَ فَإِنْ رَأَى أَحَدٌ قَصَّهَا فَيَقُولُ مَا شَاءَ اللَّهُ فَسَأَلَنَا يَوْمًا فَقَالَ هَلْ رَأَى أَحَدٌ مِنْكُمْ رُؤْيَا قُلْنَا لَا قَالَ لَكِنِّي رَأَيْتُ اللَّيْلَةَ رَجُلَيْنِ أَتَيَانِي فَأَخَذَا بِيَدِي فَأَخْرَجَانِي إِلَى الْأَرْضِ الْمُقَدَّسَةِ فَإِذَا رَجُلٌ جَالِسٌ وَرَجُلٌ قَائِمٌ بِيَدِهِ كَلُّوبٌ مِنْ حَدِيدٍ قَالَ بَعْضُ أَصْحَابِنَا عَنْ مُوسَى إِنَّهُ يُدْخِلُ ذَلِكَ الْكَلُّوبَ فِي شِدْقِهِ حَتَّى يَبْلُغَ قَفَاهُ ثُمَّ يَفْعَلُ بِشِدْقِهِ الْآخَرِ مِثْلَ ذَلِكَ وَيَلْتَئِمُ شِدْقُهُ هَذَا فَيَعُودُ فَيَصْنَعُ مِثْلَهُ قُلْتُ مَا هَذَا قَالَا انْطَلِقْ فَانْطَلَقْنَا حَتَّى أَتَيْنَا عَلَى رَجُلٍ مُضْطَجِعٍ عَلَى قَفَاهُ وَرَجُلٌ قَائِمٌ عَلَى رَأْسِهِ بِفِهْرٍ أَوْ صَخْرَةٍ فَيَشْدَخُ بِهِ رَأْسَهُ فَإِذَا ضَرَبَهُ تَدَهْدَهَ الْحَجَرُ فَانْطَلَقَ إِلَيْهِ لِيَأْخُذَهُ فَلَا يَرْجِعُ إِلَى هَذَا حَتَّى يَلْتَئِمَ رَأْسُهُ وَعَادَ رَأْسُهُ كَمَا هُوَ فَعَادَ إِلَيْهِ فَضَرَبَهُ قُلْتُ مَنْ هَذَا قَالَا انْطَلِقْ فَانْطَلَقْنَا إِلَى ثَقْبٍ مِثْلِ التَّنُّورِ أَعْلَاهُ ضَيِّقٌ وَأَسْفَلُهُ وَاسِعٌ يَتَوَقَّدُ تَحْتَهُ نَارًا فَإِذَا اقْتَرَبَ ارْتَفَعُوا حَتَّى كَادَ أَنْ يَخْرُجُوا فَإِذَا خَمَدَتْ رَجَعُوا فِيهَا وَفِيهَا رِجَالٌ وَنِسَاءٌ عُرَاةٌ فَقُلْتُ مَنْ هَذَا قَالَا انْطَلِقْ فَانْطَلَقْنَا حَتَّى أَتَيْنَا عَلَى نَهَرٍ مِنْ دَمٍ فِيهِ رَجُلٌ قَائِمٌ عَلَى وَسَطِ النَّهَرِقَالَ يَزِيدُ وَوَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ عَنْ جَرِيرِ بْنِ حَازِمٍ وَعَلَى شَطِّ النَّهَرِ رَجُلٌ بَيْنَ يَدَيْهِ حِجَارَةٌ فَأَقْبَلَ الرَّجُلُ الَّذِي فِي النَّهَرِ فَإِذَا أَرَادَ أَنْ يَخْرُجَ رَمَى الرَّجُلُ بِحَجَرٍ فِي فِيهِ فَرَدَّهُ حَيْثُ كَانَ فَجَعَلَ كُلَّمَا جَاءَ لِيَخْرُجَ رَمَى فِي فِيهِ بِحَجَرٍ فَيَرْجِعُ كَمَا كَانَ فَقُلْتُ مَا هَذَا قَالَا انْطَلِقْ فَانْطَلَقْنَا حَتَّى انْتَهَيْنَا إِلَى رَوْضَةٍ خَضْرَاءَ فِيهَا شَجَرَةٌ عَظِيمَةٌ وَفِي أَصْلِهَا شَيْخٌ وَصِبْيَانٌ وَإِذَا رَجُلٌ قَرِيبٌ مِنْ الشَّجَرَةِ بَيْنَ يَدَيْهِ نَارٌ يُوقِدُهَا فَصَعِدَا بِي فِي الشَّجَرَةِ وَأَدْخَلَانِي دَارًا لَمْ أَرَ قَطُّ أَحْسَنَ مِنْهَا فِيهَا رِجَالٌ شُيُوخٌ وَشَبَابٌ وَنِسَاءٌ وَصِبْيَانٌ ثُمَّ أَخْرَجَانِي مِنْهَا فَصَعِدَا بِي الشَّجَرَةَ فَأَدْخَلَانِي دَارًا هِيَ أَحْسَنُ وَأَفْضَلُ فِيهَا شُيُوخٌ وَشَبَابٌ قُلْتُ طَوَّفْتُمَانِي اللَّيْلَةَ فَأَخْبِرَانِي عَمَّا رَأَيْتُ قَالَا نَعَمْ أَمَّا الَّذِي رَأَيْتَهُ يُشَقُّ شِدْقُهُ فَكَذَّابٌ يُحَدِّثُ بِالْكَذْبَةِ فَتُحْمَلُ عَنْهُ حَتَّى تَبْلُغَ الْآفَاقَ فَيُصْنَعُ بِهِ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ وَالَّذِي رَأَيْتَهُ يُشْدَخُ رَأْسُهُ فَرَجُلٌ عَلَّمَهُ اللَّهُ الْقُرْآنَ فَنَامَ عَنْهُ بِاللَّيْلِ وَلَمْ يَعْمَلْ فِيهِ بِالنَّهَارِ يُفْعَلُ بِهِ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ وَالَّذِي رَأَيْتَهُ فِي الثَّقْبِ فَهُمْ الزُّنَاةُ وَالَّذِي رَأَيْتَهُ فِي النَّهَرِ آكِلُوا الرِّبَا وَالشَّيْخُ فِي أَصْلِ الشَّجَرَةِ إِبْرَاهِيمُ عَلَيْهِ السَّلَام وَالصِّبْيَانُ حَوْلَهُ فَأَوْلَادُ النَّاسِ وَالَّذِي يُوقِدُ النَّارَ مَالِكٌ خَازِنُ النَّارِ وَالدَّارُ الْأُولَى الَّتِي دَخَلْتَ دَارُ عَامَّةِ الْمُؤْمِنِينَ وَأَمَّا هَذِهِ الدَّارُ فَدَارُ الشُّهَدَاءِ وَأَنَا جِبْرِيلُ وَهَذَا مِيكَائِيلُ فَارْفَعْ رَأْسَكَ فَرَفَعْتُ رَأْسِي فَإِذَا فَوْقِي مِثْلُ السَّحَابِ قَالَا ذَاكَ مَنْزِلُكَ قُلْتُ دَعَانِي أَدْخُلْ مَنْزِلِي قَالَا إِنَّهُ بَقِيَ لَكَ عُمُرٌ لَمْ تَسْتَكْمِلْهُ فَلَوْ اسْتَكْمَلْتَ أَتَيْتَ مَنْزِلَكَ
Рекао нам је [Муса бин Исмаил], рекао нам је [Џарир бин Хазим], рекао нам је [Абу Раџа] од [Самре бин Џундеба], који је рекао: „Послаников обичај, саллаллаху алејхивве селлем, био је да када заврши молитву, окрене лице према нама и каже: „Ко је од вас сањао синоћ?“ Он - Самра бин Џундеб - је рекао: „Ако неко сања, онда ће га та особа испричати, тада је рекао: 'Ма сија-лах' - вољом Аллаха -“. Једног дана нас је питао: „Да ли неко од вас сања?“ Одговорили смо: „Ништа.“ Рекао је: „Али синоћ сам сањао да су ми дошла два човека и обојица су ме држали за руку и одвели ме у свету земљу - Ел Мукадасу - испоставило се да један човек стоји, а други седи и у руци држи гвоздену шипку са савијеним крајем - обично за качење нечега -. Неки од наших сапутника су рекли, од Мојсија, да је гвоздена шипка уметнута у једну страну човекових уста - од кутњака - док није продрла у задњи део његовог врата. Затим је исто урађено на другој страни његових уста, па је извађена из његових уста и враћена, и тако даље. Питао сам: 'Шта ово значи?' Два човека која су ме носила рекла су: 'Иди.' Тако смо отишли на друго место и дошли до човека који је лежао на потиљку, док је други човек стајао на његовој глави држећи камен или велику стену да му разбије главу. Када га је ударио, камен му је здробио главу.“ Тако човек оде к њему да га узме и није престао да то ради док му се глава није вратила у првобитно стање, затим га поново удари каменом док га није здробио. Упитах: „Ко је овај човек?“ Обојица рекоше: „Иди.“ Тако кренусмо док нисмо дошли до рупе попут ложишта где је врх био узак, а дно широко, а на дну је била запаљена ватра која би, ако би се ватра приближила, они - становници - устали, а када би се угасила, становници би се вратили на њу, становници који су се састојали од мушкараца и жена. Упитах: „Ко су они?“ Обојица одговорише: „Иди“. Тако кренусмо док нисмо дошли до реке чија је вода била крв, тамо је човек стајао на средини реке.“ Рекоше [Јазид] и [Вахб бин Џарир] од [Џарира бин Хазима]: „А на обали реке био је човек који је држао камен.“ Када се особа на средини реке суочила са њим и намерала да изађе из реке, човек који је држао камен бацао је камење на њега према његовим устима док се није вратио на своје првобитно место у средини реке, и тако даље, сваки пут када би хтео да изађе из реке, био би бачен каменом тако да се вратио на своје првобитно место. Питао сам: „Шта то значи?“ Обојица су одговорили: „Иди“. Тако смо ишли док нисмо дошли до зелене баште, у њој пуне великих стабала, док су испод ње били старац и деца, а поред дрвета је био човек који је држао ватру. Када је запалио ватру, онда су ме двојица људи који су ме попели на дрво одвели и сместили у кућу - село - какво никада раније нисам видео, а у њој су били мушкарци, старци, младићи, жене и деца, затим су ме одатле извели и поново одвели на дрво, а затим ме сместили у бољу и лепшу кућу, у којој су били старци и младићи. Рекао сам: „Проведите ме вечерас и објасните ми шта сам видео.“ Па су рекли: „Врло добро. Што се тиче онога чија си уста видео прободена гвожђем, то је особа која воли да лаже и када говори увек лаже, па бива одведен на хоризонт и тако ће се поступати са њим до Дана васкрсења. Што се тиче човека чију си главу видео како му разбијају, то је био човек кога је Аллах научио Кур'ану, затим је једну ноћ спавао, али га није практиковао током дана, и тако ће се поступати са њим до Дана васкрсења. А они које си видео у ватреној пећи су прељубници, а они које си видео у реци су они који су узимали лихву, а старац под дрветом је пророк Ибрахим (мир над њим), а деца око њега су деца човечанства. Што се тиче онога који је запалио ватру, он је чувар пакла, а прва кућа у коју си ушао је дом свих верника, а ова кућа је дом мученика, а ја сам Гаврило, а ово је Михаил, па подигни главу.“ Па сам подигао главу и изнад моје главе је било нешто попут облака. Обоје рекоше: „То је твоје место.“ Рекох: „Пусти ме да уђем у своју кућу.“ Обоје рекоше: „Твој живот још није завршен, а када му дође крај, сигурно ћеш ући у своју кућу.“