Hadith Representative
Maqam Ibrahim termasuk tanda-tanda kekuasaan Allah
Imam Abu Dawud : 1628حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ النُّفَيْلِيُّ وَعُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ وَهِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ وَسُلَيْمَانُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الدِّمَشْقِيَّانِ وَرُبَّمَا زَادَ بَعْضُهُمْ عَلَى بَعْضٍ الْكَلِمَةَ وَالشَّيْءَ قَالُوا حَدَّثَنَا حَاتِمُ بْنُ إِسْمَعِيلَ حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ مُحَمَّدٍ عَنْ أَبِيهِ قَالَدَخَلْنَا عَلَى جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ فَلَمَّا انْتَهَيْنَا إِلَيْهِ سَأَلَ عَنْ الْقَوْمِ حَتَّى انْتَهَى إِلَيَّ فَقُلْتُ أَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ حُسَيْنٍ فَأَهْوَى بِيَدِهِ إِلَى رَأْسِي فَنَزَعَ زِرِّي الْأَعْلَى ثُمَّ نَزَعَ زِرِّي الْأَسْفَلَ ثُمَّ وَضَعَ كَفَّهُ بَيْنَ ثَدْيَيَّ وَأَنَا يَوْمَئِذٍ غُلَامٌ شَابٌّ فَقَالَ مَرْحَبًا بِكَ وَأَهْلًا يَا ابْنَ أَخِي سَلْ عَمَّا شِئْتَ فَسَأَلْتُهُ وَهُوَ أَعْمَى وَجَاءَ وَقْتُ الصَّلَاةِ فَقَامَ فِي نِسَاجَةٍ مُلْتَحِفًا بِهَا يَعْنِي ثَوْبًا مُلَفَّقًا كُلَّمَا وَضَعَهَا عَلَى مَنْكِبِهِ رَجَعَ طَرَفَاهَا إِلَيْهِ مِنْ صِغَرِهَا فَصَلَّى بِنَا وَرِدَاؤُهُ إِلَى جَنْبِهِ عَلَى الْمِشْجَبِ فَقُلْتُ أَخْبِرْنِي عَنْ حَجَّةِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ بِيَدِهِ فَعَقَدَ تِسْعًا ثُمَّ قَالَ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَكَثَ تِسْعَ سِنِينَ لَمْ يَحُجَّ ثُمَّ أُذِّنَ فِي النَّاسِ فِي الْعَاشِرَةِ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَاجٌّ فَقَدِمَ الْمَدِينَةَ بَشَرٌ كَثِيرٌ كُلُّهُمْ يَلْتَمِسُ أَنْ يَأْتَمَّ بِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَيَعْمَلَ بِمِثْلِ عَمَلِهِ فَخَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَخَرَجْنَا مَعَهُ حَتَّى أَتَيْنَا ذَا الْحُلَيْفَةِ فَوَلَدَتْ أَسْمَاءُ بِنْتُ عُمَيْسٍ مُحَمَّدَ بْنَ أَبِي بَكْرٍ فَأَرْسَلَتْ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَيْفَ أَصْنَعُ فَقَالَ اغْتَسِلِي وَاسْتَذْفِرِي بِثَوْبٍ وَأَحْرِمِي فَصَلَّى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الْمَسْجِدِ ثُمَّ رَكِبَ الْقَصْوَاءَ حَتَّى إِذَا اسْتَوَتْ بِهِ نَاقَتُهُ عَلَى الْبَيْدَاءِ قَالَ جَابِرٌ نَظَرْتُ إِلَى مَدِّ بَصَرِي مِنْ بَيْنِ يَدَيْهِ مِنْ رَاكِبٍ وَمَاشٍ وَعَنْ يَمِينِهِ مِثْلُ ذَلِكَ وَعَنْ يَسَارِهِ مِثْلُ ذَلِكَ وَمِنْ خَلْفِهِ مِثْلُ ذَلِكَ وَرَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بَيْنَ أَظْهُرِنَا وَعَلَيْهِ يَنْزِلُ الْقُرْآنُ وَهُوَ يَعْلَمُ تَأْوِيلَهُ فَمَا عَمِلَ بِهِ مِنْ شَيْءٍ عَمِلْنَا بِهِ فَأَهَلَّ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِالتَّوْحِيدِ لَبَّيْكَ اللَّهُمَّ لَبَّيْكَ لَبَّيْكَ لَا شَرِيكَ لَكَ لَبَّيْكَ إِنَّ الْحَمْدَ وَالنِّعْمَةَ لَكَ وَالْمُلْكَ لَا شَرِيكَ لَكَ وَأَهَلَّ النَّاسُ بِهَذَا الَّذِي يُهِلُّونَ بِهِ فَلَمْ يَرُدَّ عَلَيْهِمْ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ شَيْئًا مِنْهُ وَلَزِمَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تَلْبِيَتَهُ قَالَ جَابِرٌ لَسْنَا نَنْوِي إِلَّا الْحَجَّ لَسْنَا نَعْرِفُ الْعُمْرَةَ حَتَّى إِذَا أَتَيْنَا الْبَيْتَ مَعَهُ اسْتَلَمَ الرُّكْنَ فَرَمَلَ ثَلَاثًا وَمَشَى أَرْبَعًا ثُمَّ تَقَدَّمَ إِلَى مَقَامِ إِبْرَاهِيمَ فَقَرَأَ{ وَاتَّخِذُوا مِنْ مَقَامِ إِبْرَاهِيمَ مُصَلًّى }فَجَعَلَ الْمَقَامَ بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْبَيْتِ قَالَ فَكَانَ أَبِي يَقُولُ قَالَ ابْنُ نُفَيْلٍ وَعُثْمَانُ وَلَا أَعْلَمُهُ ذَكَرَهُ إِلَّا عَنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ سُلَيْمَانُ وَلَا أَعْلَمُهُ إِلَّا قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقْرَأُ فِي الرَّكْعَتَيْنِ بِقُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ وَقُلْ يَا أَيُّهَا الْكَافِرُونَ ثُمَّ رَجَعَ إِلَى الْبَيْتِ فَاسْتَلَمَ الرُّكْنَ ثُمَّ خَرَجَ مِنْ الْبَابِ إِلَى الصَّفَا فَلَمَّا دَنَا مِنْ الصَّفَا قَرَأَ{ إِنَّ الصَّفَا وَالْمَرْوَةَ مِنْ شَعَائِرِ اللَّهِ }نَبْدَأُ بِمَا بَدَأَ اللَّهُ بِهِ فَبَدَأَ بِالصَّفَا فَرَقِيَ عَلَيْهِ حَتَّى رَأَى الْبَيْتَ فَكَبَّرَ اللَّهَ وَوَحَّدَهُ وَقَالَ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَحْدَهُ لَا شَرِيكَ لَهُ لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ يُحْيِي وَيُمِيتُ وَهُوَ عَلَى كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَحْدَهُ أَنْجَزَ وَعْدَهُ وَنَصَرَ عَبْدَهُ وَهَزَمَ الْأَحْزَابَ وَحْدَهُ ثُمَّ دَعَا بَيْنَ ذَلِكَ وَقَالَ مِثْلَ هَذَا ثَلَاثَ مَرَّاتٍ ثُمَّ نَزَلَ إِلَى الْمَرْوَةِ حَتَّى إِذَا انْصَبَّتْ قَدَمَاهُ رَمَلَ فِي بَطْنِ الْوَادِي حَتَّى إِذَا صَعَدَ مَشَى حَتَّى أَتَى الْمَرْوَةَ فَصَنَعَ عَلَى الْمَرْوَةِ مِثْلَ مَا صَنَعَ عَلَى الصَّفَا حَتَّى إِذَا كَانَ آخِرُ الطَّوَافِ عَلَى الْمَرْوَةِ قَالَ إِنِّي لَوْ اسْتَقْبَلْتُ مِنْ أَمْرِي مَا اسْتَدْبَرْتُ لَمْ أَسُقْ الْهَدْيَ وَلَجَعَلْتُهَا عُمْرَةً فَمَنْ كَانَ مِنْكُمْ لَيْسَ مَعَهُ هَدْيٌ فَلْيُحْلِلْ وَلْيَجْعَلْهَا عُمْرَةً فَحَلَّ النَّاسُ كُلُّهُمْ وَقَصَّرُوا إِلَّا النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَمَنْ كَانَ مَعَهُ هَدْيٌ فَقَامَ سُرَاقَةُ بْنُ جُعْشُمٍ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَلِعَامِنَا هَذَا أَمْ لِلْأَبَدِ فَشَبَّكَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَصَابِعَهُ فِي الْأُخْرَى ثُمَّ قَالَ دَخَلَتْ الْعُمْرَةُ فِي الْحَجِّ هَكَذَا مَرَّتَيْنِ لَا بَلْ لِأَبَدِ أَبَدٍ لَا بَلْ لِأَبَدِ أَبَدٍ قَالَ وَقَدِمَ عَلِيٌّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ مِنْ الْيَمَنِ بِبُدْنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَوَجَدَ فَاطِمَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا مِمَّنْ حَلَّ وَلَبِسَتْ ثِيَابًا صَبِيغًا وَاكْتَحَلَتْ فَأَنْكَرَ عَلِيٌّ ذَلِكَ عَلَيْهَا وَقَالَ مَنْ أَمَرَكِ بِهَذَا فَقَالَتْ أَبِي فَكَانَ عَلِيٌّ يَقُولُ بِالْعِرَاقِ ذَهَبْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مُحَرِّشًا عَلَى فَاطِمَةَ فِي الْأَمْرِ الَّذِي صَنَعَتْهُ مُسْتَفْتِيًا لِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الَّذِي ذَكَرَتْ عَنْهُ فَأَخْبَرْتُهُ أَنِّي أَنْكَرْتُ ذَلِكَ عَلَيْهَا فَقَالَتْ إِنَّ أَبِي أَمَرَنِي بِهَذَا فَقَالَ صَدَقَتْ صَدَقَتْ مَاذَا قُلْتَ حِينَ فَرَضْتَ الْحَجَّ قَالَ قُلْتُ اللَّهُمَّ إِنِّي أُهِلُّ بِمَا أَهَلَّ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ فَإِنَّ مَعِيَ الْهَدْيَ فَلَا تَحْلِلْ قَالَ وَكَانَ جَمَاعَةُ الْهَدْيِ الَّذِي قَدِمَ بِهِ عَلِيٌّ مِنْ الْيَمَنِ وَالَّذِي أَتَى بِهِ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مِنْ الْمَدِينَةِ مِائَةً فَحَلَّ النَّاسُ كُلُّهُمْ وَقَصَّرُوا إِلَّا النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَمَنْ كَانَ مَعَهُ هَدْيٌ قَالَ فَلَمَّا كَانَ يَوْمُ التَّرْوِيَةِ وَوَجَّهُوا إِلَى مِنًى أَهَلُّوا بِالْحَجِّ فَرَكِبَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَصَلَّى بِمِنًى الظُّهْرَ وَالْعَصْرَ وَالْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ وَالصُّبْحَ ثُمَّ مَكَثَ قَلِيلًا حَتَّى طَلَعَتْ الشَّمْسُ وَأَمَرَ بِقُبَّةٍ لَهُ مِنْ شَعْرٍ فَضُرِبَتْ بِنَمِرَةٍ فَسَارَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَلَا تَشُكُّ قُرَيْشٌ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَاقِفٌ عِنْدَ الْمَشْعَرِ الْحَرَامِ بِالْمُزْدَلِفَةِ كَمَا كَانَتْ قُرَيْشٌ تَصْنَعُ فِي الْجَاهِلِيَّةِ فَأَجَازَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَتَّى أَتَى عَرَفَةَ فَوَجَدَ الْقُبَّةَ قَدْ ضُرِبَتْ لَهُ بِنَمِرَةٍ فَنَزَلَ بِهَا حَتَّى إِذَا زَاغَتْ الشَّمْسُ أَمَرَ بِالْقَصْوَاءِ فَرُحِلَتْ لَهُ فَرَكِبَ حَتَّى أَتَى بَطْنَ الْوَادِي فَخَطَبَ النَّاسَ فَقَالَ إِنَّ دِمَاءَكُمْ وَأَمْوَالَكُمْ عَلَيْكُمْ حَرَامٌ كَحُرْمَةِ يَوْمِكُمْ هَذَا فِي شَهْرِكُمْ هَذَا فِي بَلَدِكُمْ هَذَا أَلَا إِنَّ كُلَّ شَيْءٍ مِنْ أَمْرِ الْجَاهِلِيَّةِ تَحْتَ قَدَمَيَّ مَوْضُوعٌ وَدِمَاءُ الْجَاهِلِيَّةِ مَوْضُوعَةٌ وَأَوَّلُ دَمٍ أَضَعُهُ دِمَاؤُنَا دَمُ قَالَ عُثْمَانُ دَمُ ابْنُ رَبِيعَةَ و قَالَ سُلَيْمَانُ دَمُ رَبِيعَةَ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ و قَالَ بَعْضُ هَؤُلَاءِ كَانَ مُسْتَرْضَعًا فِي بَنِي سَعْدٍ فَقَتَلَتْهُ هُذَيْلٌ وَرِبَا الْجَاهِلِيَّةِ مَوْضُوعٌ وَأَوَّلُ رِبًا أَضَعُهُ رِبَانَا رِبَا عَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ فَإِنَّهُ مَوْضُوعٌ كُلُّهُ اتَّقُوا اللَّهَ فِي النِّسَاءِ فَإِنَّكُمْ أَخَذْتُمُوهُنَّ بِأَمَانَةِ اللَّهِ وَاسْتَحْلَلْتُمْ فُرُوجَهُنَّ بِكَلِمَةِ اللَّهِ وَإِنَّ لَكُمْ عَلَيْهِنَّ أَنْ لَا يُوطِئْنَ فُرُشَكُمْ أَحَدًا تَكْرَهُونَهُ فَإِنْ فَعَلْنَ فَاضْرِبُوهُنَّ ضَرْبًا غَيْرَ مُبَرِّحٍ وَلَهُنَّ عَلَيْكُمْ رِزْقُهُنَّ وَكِسْوَتُهُنَّ بِالْمَعْرُوفِ وَإِنِّي قَدْ تَرَكْتُ فِيكُمْ مَا لَنْ تَضِلُّوا بَعْدَهُ إِنْ اعْتَصَمْتُمْ بِهِ كِتَابَ اللَّهِ وَأَنْتُمْ مَسْئُولُونَ عَنِّي فَمَا أَنْتُمْ قَائِلُونَ قَالُوا نَشْهَدُ أَنَّكَ قَدْ بَلَّغْتَ وَأَدَّيْتَ وَنَصَحْتَ ثُمَّ قَالَ بِأُصْبُعِهِ السَّبَّابَةِ يَرْفَعُهَا إِلَى السَّمَاءِ وَيَنْكُبُهَا إِلَى النَّاسِ اللَّهُمَّ اشْهَدْ اللَّهُمَّ اشْهَدْ اللَّهُمَّ اشْهَدْ ثُمَّ أَذَّنَ بِلَالٌ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ أَقَامَ فَصَلَّى الْعَصْرَ وَلَمْ يُصَلِّ بَيْنَهُمَا شَيْئًا ثُمَّ رَكِبَ الْقَصْوَاءَ حَتَّى أَتَى الْمَوْقِفَ فَجَعَلَ بَطْنَ نَاقَتِهِ الْقَصْوَاءِ إِلَى الصَّخَرَاتِ وَجَعَلَ حَبْلَ الْمُشَاةِ بَيْنَ يَدَيْهِ فَاسْتَقْبَلَ الْقِبْلَةَ فَلَمْ يَزَلْ وَاقِفًا حَتَّى غَرَبَتْ الشَّمْسُ وَذَهَبَتْ الصُّفْرَةُ قَلِيلًا حِينَ غَابَ الْقُرْصُ وَأَرْدَفَ أُسَامَةَ خَلْفَهُ فَدَفَعَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَس
Испричали су нам [Абдулах бин Мухамед Ан Нуфаили], [Осман бин Абу Саиба], [Хисјам бин Амар] и [Сулејман бин Абдурахман Ад Димасики], и могуће је да су неки од њих додали једну реченицу осталима. Рекли су; рекао нам је [Хатим бин Исмаил], рекао нам је [Џафар бин Мухамед] од [његовог оца], рекао је; Срели смо [Џабира бин Абдулаха], а онда када смо стигли до њега, питао је за ове људе док није стигао до мене. Кажем; Ја сам Мухамед бин Али бин Хусеин. Затим је пружио руку до моје главе и откопчао горње дугме моје кошуље, затим откопчао доње дугме моје кошуље, затим ставио длан између две брадавице, а ја сам у то време био мало дете. Онда је рекао: добродошао, брате мој. Питај шта желиш. Онда сам га питао док је био слеп човек. Онда је дошло време за молитву, па је устао носећи кошуљу коју је ухватио за један део другог, и сваки пут када би је ставио преко рамена, крајеви би му се враћали због мале величине одеће. Затим се помолио са нама, док је његов шал лежао са стране на месту за качење одеће. Онда сам рекла: „Реците нам о хаџу од Посланика Аллаха, савлаху алејхи ве селлем!“ Онда је направио гест руком и избројао девет. Онда је рекао: „Заиста, Посланик Аллаха, савлаху алејхи ве селлем, остао је девет година без обављања хаџа, а онда је међу људима девете године објављено да Посланик Аллаха, савлаху алејхи ве селлем, жели да обави хаџ.“ Онда је много људи дошло у Медину и сви су желели да следе Посланика Аллаха, савлаху алејхи ве селлем, и да раде као он. Онда је Посланик, сав саллаллаху алејхи ве селлем, изашао и ми смо ишли с њим док нисмо стигли до Џул Хулејфе, и Асма бинт Умејс је родила Мухамеда бин Ебу Бекра. Затим је послао гласника Посланику, сав саллаллаху алејхи ве селлем, питајући га: „Шта да радим?“ Онда је рекао: „Окупај се и умотај своје гениталије у тканину и уђи у ихрам.“ Затим се Посланик, сав саллаллаху алејхи ве селлем, помолио у џамији, затим јахао на камили Ел-Кашва, све док његова камила није стигла до Ел-Баиде... - рекао је Џабир; „Погледао сам колико су ми очи могле да виде испред себе, од људи који возе и ходају, и с десне стране овако, и с леве стране овако, и иза себе овако. И Аллахов Посланик, сав саллаллаху алејхи ве селлем, био је међу нама, и њему је објављен Куран, и он је знао његов таквил.“ Оно што је он урадио, и Ми смо урадили, а затим је изговорио монотеизам реченицом: ЛАББАИКАЛЛААХУММА ЛАББАИК, ЛАББАИКА ЛАА СИАРИИКА ЛАКА ЛАББАИК ИНАЛ ХАМДА ВАН НИ'МАТА ВАЛ МУЛКА ЛАА СИАРИИ КАЛАК. - О Аллаху, ја испуњавам Твој позив, ја испуњавам Твој позив, ја испуњавам Твој позив. Нема партнера за Тебе, ја испуњавам Твој позив, заиста је сва хвала, уживање и цело краљевство Твоје, нема партнера за Тебе. И људи су били талбија талбијом коју су говорили, и Посланик Аллаха, салаху алејхи ве селлем, није ништа од тога одбио, а Посланик Аллаха, салаху алејхи ве селлем, је наставио да изговара своју талбију. Џабир је рекао: „Ми смо само намеравали да обавимо хаџ. Нисмо знали каква је умра, док нисмо стигли до Кабе са њим.“ Протрљао је стубове и три пута је трчао, а четири пута је нормално ходао, затим је отишао до Мекама Ибрахима и прочитао ајет: „И учини део Мекама Ибрахима местом за молитву“. Затим је поставио Мекама Ибрахима између себе и Кабе. Перови је рекао; [мој отац] је рекао; [Ибн Нуфејл] и [Осман] су рекли;. - и ја то не знам осим ако не долази од Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем - [Сулејман] је рекао; и ја то не знам осим да кажем; Посланик Аллаха, саллаллаху алејхи ве селлем, ће у два реката прочитати суру Ал Ихлас и суру Ал Кафирун. Затим се вратио Каби и протрљао рукун, а затим изашао на врата до Шафе. Затим, када је пришао Шафи, прочитао је: „ИНАШ ШАФА ВЕЛ МАРВЕТА МИН СЕА'АИРИЛЛАХ, НАБДАУ БИМАА БАДА-АЛЛАХУ БИХИ“. -Заиста су Шафа и Мерва део Аллаховог си'ара. Почињемо као што је Бог почео-. Затим је кренуо од Сафе, пењао се на њу док није угледао Кабу, затим је изговорио текбир и монотеизам Аллаха. Рекао је: „ЛАА ИЛАХА ИЛАЛАХА ВЕХДАХУ ЛАА СИАРИКА ЛАХУ, ЛАХУЛ МУЛКУ ВЕ ЛАХУЛ ХАМДУ ЈУХИИ ВЕ ЈУМИИТУ ВЕ ХУВА 'АЛАА КУЛЛИ СИАИ ИН КАДИР. ЛАА ИЛАХА ИЛАЛАХА ВЕХДАХ, АНЏАЗА ВЕ'ДАХ ВЕ НАШАРА 'АБДАХ, ВЕ ХАЗАМАЛ АХЗАБА ВЕХДАХ“. -Нема бога који има право да буде обожаван осим Аллаха јединог, Он нема саучесника, Њему је цело краљевство и Њему је сва хвала, Он је Онај који даје живот и Онај који узрокује смрт и Он је Моћан све ствари.“ Нема бога достојног обожавања осим Алаха јединог, Он једини спасава и помаже Својим слугама и сам побеђује непријатељске групе. Затим се молио између ових ствари и рекао нешто слично три пута, затим је сишао до Мерве док након што су му табани ступили на њу, трчао је средином долине, док се након што се попео није ходао док није стигао до Мерве, и на врху Мерве је урадио оно што је урадио на Шафи. Док се није завршио таваф на Мерви, рекао је: „Да су ми се у прошлости појавиле ствари које су сада видљиве, не бих донео жртвену животињу и учинио је умром, па ко год од вас не донесе жртвену животињу нека учини Тахалул и учини је умром.“ Затим су се сви људи поклонили и ошишали, осим Посланика саллаллаху алејхи ве селлем и људи који су донели жртвене животиње. Тада је Сурака бин Џусјем рекао: О Аллахов Посланиче, да ли је то само за нашу годину или заувек? Тада је Посланик Мухамед, салаллаху алејхи ве селлем, испреплео прсте и рекао: „Овако си ушао у умру у хаџу.“ Двапут је рекао: „Не, већ заувек.“ Али, рајаллаху анху, дошао је из Јемена носећи камилу Посланика, салаллаху алејхи ве селлем, и нашао је Фатиму, рајаллаху анха, међу људима који су постигли тахалул и носили су широку и беспрекорну одећу. Тада је Али то порекао и рекао: „Ко ти је наредио да то урадиш?“ Фатима је рекла: „Мој отац.“ Али је једном у Ираку рекао: „Дошао сам код Посланика Мухамед, салаллаху алејхи ве селлем, да изазовем Фатиму због онога што је урадила и замолио сам Посланика Мухамед, салаллаху алејхи ве селлем, за фетву у вези са оним што је поменула.“ Онда сам му рекао да поричем оно што је урадио. Онда је Фатима рекла: „У ствари, мој отац ми је ово наредио.“ Тада је Посланик Мухамед, салаху алејхи ве селлем, рекао: „У праву је, у праву је. Шта кажете када желите да обавите хаџ?“ Али је рекао; „Ја кажем: Аллаху амилук, свети Бог, благодет, слаалуху алејхи ве селлем.“ – О Аллаху, ја сам талбија са талбијом Посланика Мухамед, салалуху алејхи ве селлем. Он је рекао: „Заиста сам донео жртвену животињу, зато не буди тахалул.“ А група жртвених животиња које је Али донео из Јемена и које је Посланик Мухамед, салалуху алејхи ве селлем, донео из Медине бројала је стотину. Онда су се сви покајали и ошишали осим Посланика Мухамед, салалуху алејхи ве селлем, и људи који су донели жртвене животиње. Када је био дан Тарвија и кренули су ка Мини, обавили су талбију да би обавили хаџ. Затим је Посланик Мухамед, савлаху алејхи ве селлем, ушао у возило и обавио молитву Зухр, Аср, Магреб и Иша, као и Фаџр на Мини, затим се задржао неко време док сунце није изашло и наредио да му се подигне Кубба од косе. Затим је Кубба постављена у области Немире, затим је Посланик Мухамед, савлаху алејхи ве селлем, прошетао, а Курејшије нису сумњале да је Посланик Мухамед, савлаху алејхи ве селлем, узео абдест у Мешар Хараму у Муздалифи, као што су Курејшије радиле током џахилије. Затим је Посланик Мухамед, савлаху алејхи ве селлем, прошао док није стигао до Арафе и нашао да му је Кубба постављена у Немири. Затим се зауставио тамо док после заласка сунца није наредио да му припреме камилу звану Кашва, затим је оседлају, затим је отишао на средину брда и одржао проповед и рекао: „Заиста, ваша крв и имовина су харам као што је харам у ваш дан, у вашем месецу и у вашој земљи. Знајте да су све ствари током периода незнања остављене под мојим ногама, крв током периода незнања је проливена и прва крв која је проливена била је Наша крв - рекао је Осман; наиме крв Ибн Рабије. У међувремену, Сулејман је рекао; крв Рабије бин Ел-Харита бин Абдул Муталиба. Неки од њих су рекли; Раније је био дојен међу људима Бани Са'д, затим су га убили људи Хуџаил - и џахилијска зеленашка казна је укинута, прва зеленашка казна коју сам укинуо била је Наша зеленашка казна, наиме зеленашка казна Абаса бин Абдул Муталиба, у ствари сва ова зеленашка казна је укинута.“ Бојте се Аллаха у односу са женама, заиста, прихватајте их са поверењем у Аллаха, и оправдавајте свој фарџ Аллаховим речима, заиста, ваше право над њима је да не дозволе људима које не волите да уђу у вашу кућу, ако то ураде, онда их ударите ударцима који не повређују. Имају право да их храните и облачите на добар начин. И оставио сам вам нешто за чиме нећете залутати ако се тога држите, наиме Аллахову Књигу - Куран -. Ако ме питате о мени, шта мислите?' Они одговорише: 'Свједочимо да сте доставили и испунили трактат и дали савет.' Затим рече, подижући кажипрст ка небу и показујући на људе, рече: 'О Аллаху, сведок, о Аллаху, сведок.' Затим је Билал једном изговорио позив на молитву и икамет. Затим је обавио зехир-намаз, па устао и обавио аср-намаз, и није обавио никакав намаз између. Затим се попео на Ал Касву док није стигао до места вукуфа и поставио стомак своје камиле, наиме Ал Кашву, окренут ка стенама, и поставио Хаблул Мусју - наиме место где су се окупили - испред себе, затим се окренуо ка Кибли и остао је да стоји док сунце није зашло и жута боја није мало нестала док круг није потонуо. Затим је носио Усаму иза себе, па је ходао и вукао узде своје камиле зване Кашва док јој глава није додирнула подножје седла, и рекао је десном руком: „Смири се, о човече, смири се, о човече.“ Сваки пут када би му се глава приближила конопцу, мало би га олабавио, док се није подигла и док није стигао у Муздалифу, затим је придружио магриб и иша молитву једним позивом на молитву и два икамета, рекао је [Осман]; и није обављао никакве сунет молитве између њих. Затим је њихов изговор исти, наиме; Затим је легао док после зоре није обавио јутарњу молитву када је било јасно да је зора. [Соломон] је рекао; са једним позивом на молитву и икаметом. Затим је њихов изговор исти, наиме; Затим је јахао Кашву док није стао на Машар ел Харам, и попео се на њу. [Осман] и [Сулејман] су рекли; и окренут ка Кибли. Затим је хвалио Аллаха и славио га. [Осман] је додао; и частио Га. Наставио је да стоји док јутарња светлост није била веома јака, затим је отишао пре него што је сунце изашло, и узео је Ел Фадла бин Ел Абаса као леђа, био је то човек са прелепом косом, белом и лепо сјајном. Затим, након што је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, отишао, прошао је поред неколико жена које су трчале, затим је Ел Фадл почео да их гледа, а Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, ставио је руку на Ел Фадлово лице, а затим је Ел Фадл окренуо лице на другу страну. Тада је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, померио руку на другу страну, а Ел Фазл је окренуо лице на другу страну док је још увек гледао, све док након што је стигао до Мухасира није мало кренуо, а затим пратио средњи пут који води до Џемре Кубра док није стигао до Џемре на којој се налази дрво, затим је бацио седам каменчића и изговорио текбир са сваким каменчићем баченим као каменчић из праћке. Бацио је са средине брда, затим је отишао до места клања и заклао шездесет три камиле својим рукама, и наредио је Алији да закла преостале и придружио се клању својих камила, затим је наредио више од две особе од сваке камиле, па их ставио у лонац за кување и скувао их. Обоје су појели део меса и попили део чорбе. [Сулејман] је рекао; Затим се возио возилом и вратио се до Кабе и обавио зухур-намаз у Меки, а затим је отишао код Бани Абдул Мутталиба док су они носили воду за Земзам, па је рекао: „Пиј, о Бани Абдул Мутталибе, ако те људи не претекну у давању пића, ја ћу заиста пити с тобом.“ Онда су му дали канту и он је попио мало.