Hadith Representative
Rasulullah melarang beristinja’ dengan tangan kanan, kotoran hewan serta tulang
Imam Tirmidzi : 16حَدَّثَنَا هَنَّادٌ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ عَنْ الْأَعْمَشِ عَنْ إِبْرَاهِيمَ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ قَالَ قِيلَ لِسَلْمَانَقَدْ عَلَّمَكُمْ نَبِيُّكُمْ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كُلَّ شَيْءٍ حَتَّى الْخِرَاءَةَ فَقَالَ سَلْمَانُ أَجَلْ نَهَانَا أَنْ نَسْتَقْبِلَ الْقِبْلَةَ بِغَائِطٍ أَوْ بَوْلٍ وَأَنْ نَسْتَنْجِيَ بِالْيَمِينِ أَوْ أَنْ يَسْتَنْجِيَ أَحَدُنَا بِأَقَلَّ مِنْ ثَلَاثَةِ أَحْجَارٍ أَوْ أَنْ نَسْتَنْجِيَ بِرَجِيعٍ أَوْ بِعَظْمٍقَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَاب عَنْ عَائِشَةَ وَخُزَيْمَةَ بْنِ ثَابِتٍ وَجَابِرٍ وَخَلَّادِ بْنِ السَّائِبِ عَنْ أَبِيهِ قَالَ أَبُو عِيسَى وَحَدِيثُ سَلْمَانَ فِي هَذَا الْبَابِ حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ وَهُوَ قَوْلُ أَكْثَرِ أَهْلِ الْعِلْمِ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَمَنْ بَعْدَهُمْ رَأَوْا أَنَّ الِاسْتِنْجَاءَ بِالْحِجَارَةِ يُجْزِئُ وَإِنْ لَمْ يَسْتَنْجِ بِالْمَاءِ إِذَا أَنْقَى أَثَرَ الْغَائِطِ وَالْبَوْلِ وَبِهِ يَقُولُ الثَّوْرِيُّ وَابْنُ الْمُبَارَكِ وَالشَّافِعِيُّ وَأَحْمَدُ وَإِسْحَقُ
рекао нам је [Ханад] рекао је, рекао нам је [Ебу Муавија] од [Ал Амасија] од [Ибрахима] од [Абдурахмана бин Јазида] рекао је: „Да ли те је твој Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, научио свему, чак и како се обавља велика нужда?“ [Селман] је одговорио: „Тачно, забранио нам је да се окрећемо према Кибли приликом вршења велике нужде или мокрења, да обављамо истињу десном руком, да обављамо истињу са мање од три камена и да обављамо истињу користећи животињски измет или кости.“ Ебу Иса је рекао; „У овом поглављу се налази и прича од Аише, Хузајме бин Сабита, Џабира, Халеда ибн Ас Саиба, од његовог оца.“ Ебу Иса је рекао; „У овом поглављу, Салманов хадис је аутентичан, ово је мишљење већине учењака међу ашабима Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, и оних који су дошли после њега. Они верују да је извођење истинџе каменом довољно чак и ако се не изводи водом, све док је камен успео да уклони прљавштину. Ово мишљење деле и Атс Цаури, Ибнул Мубарак, Аси Сјафи'и, Ахмед и Исхак.“